Укључите дете активно у кућне послове: постављање, распремање стола, самостално једење, простирање веша, заливање цвећа, распремање собе и држање ствари у реду.
Објаснити детету да сваки предмет има своје место и да након коришћења треба да га врати на место, али то урадите без сталних критика и подсећања.
Обезбедите довољно времена да се малишан дружи са другом децом, старијом и млађом.
Обезбедите довољно дидактичких играчака и других активности које захтевају комплексније ангажовање и размишљање (на пример, петогодишње дете је у стању да научи да игра шах), које приказују природне и друштвене појаве и процесе (енциклопедије су занимљиве већ четворогодишњем детету и у стању је и самостално да их разгледа).
Одговарајте стрпљиво на постављена питања, колико год она изгледала досадна и колико год се понављала.
Детету јасно објасните разлику између онога што се ради и што је добро – да дели играчке, да се захвали, да замоли када нешто жели, и што није добро и не ради се – ударање, свађање, ружне речи, и онда пустити дете да то примењује, без критика, казни и опомињања.
Овај пут јесте дужи и са успонима и падовима у понашању, али у дугорочном смислу доприноси развоју личности која разуме мотиве и последице свог понашања и код које лепо понашање потиче изнутра као резултат свесне одлуке, уместо да је наметнуто споља.
Извор: Vrtic Meda