Породица има веома важну улогу у припреми детета за полазак у школу, а од става чланова породице према школи зависи и како ће дете прихватити школу и обавезе које она са собом носи. С обзиром да дете спонтано учи угледајући се на друге, важно је да настојите да износите позитивне ставове и вредности у вези са школом, а да избегавате негативне критике и недоумице. Никада немојте плашити дете школом нити му претити учитељицом! Причајте му о школи као месту на коме ће пуно научити , радити занимљиве ствари, стећи нове другове…
Важно да као родитељи имате поверења у само дете кад је полазак у школу у питању – узнемиреност и сумње присутне код родитеља врло лако ће се пренети на дете и код њега развити страх и несигурност. С друге стране, превелика очекивања и пренаглашавање значаја школе и учења такође могу развити страх и отпор према школи.
Дакле, смирен и позитиван став према школи, учитељици и учењу, који породица речима и примером преноси на своје дете је значајан предуслов за развој позитивне мотивације и прихватање школе и школских обавеза.
Подстакните дете да се осећа поносним што креће у школу и да са нестрпљењем ишчекује први дан у школи!
Изузетно је значајно да породица подржи и ојача самопоштовање и самопоуздање детета. Битно је да родитељ настоји да у свакој прилици детету остави довољно простора за самостално доношење одлука и могућност избора. Код детета треба развијати веру у сопствене способности и увереност да ће залагање и посвећеност у некој активности довести до успеха, што је кључно за успех у школи. Избегавајте критике и казне, научите га да се труди али и да се носи са неуспехом. Сами најбоље познајете своје дете – не очекујте превише, будите реални у захтевима које пред дете постављате.
Дете треба да учествује у избору школе и препорука је да пре коначне одлуке са дететом обиђете школе које долазе у обзир, да са дететом прошетате по школи и дворишту и на крају се определите за место где се дете буде осећало најпријатније. Дете треба да учествује у куповини књига, школске торбе и прибора за школу, избору радног стола, а такође дете треба према својој жељи да организује и опреми свој радни кутак јер ће на тај начин лакше да прихвати и обавезе које ту треба да извршава.
У процесу прилагођавања детета на школу можда су од пресудне важности његове социјалне вештине, попут спремности на договор и сарадњу, тражење и пружање помоћи, несебичност, реаговања на (не)успех, критику, задиркивање, културе опхођења са одраслима и са вршњацима, отворености за нова познанства, прихватања ауторитета и сл. У развоју тих социјалних вештина значајне су свакодневне животне ситуације попут играња са другом децом, одласка у госте, парк, играоницу, биоскоп итд. када Ви као родитељ можете речима и својим примером да помогнете детету да развија и усавршава своје социјалне вештине.
Упућујте свакодневно своје дете на правила лепог понашања, негујте толеранцију, поверење и лепо понашање, уважавајте његов труд и лепо понашање, реагујте на дететова интересовања кроз разговоре током игре и заједничких активности, подстичите га да слободно пита и каже, дајте му простора да бира, учите га самосталности, одговорности и испуњавању обавеза.
Када је реч о томе шта дете треба да зна пре поласка у школу, битно је да дете треба да буде самостално у бризи о себи јер је то предуслов сналажења у новим ситуацијама. То значи да дете уме да брине о личним потребама и хигијенским навикама, да уме да води рачуна о својим стварима, да слуша и памти шта је учитељица рекла, да зна шта су његове обавезе, да самостално пакује и припрема свој прибор и сл. Све што дете иначе зна да ради, сада му омогућите да то ради потпуно самостално, без обзира колико то траје. Нека се само облачи, везује пертле, спрема своју собу и играчке, једе само и учествује у спремању стола пре и након ручка. Укључите га у обављање неке кућне обавезе, учите га тако да буде одговоран за поједнине активности. Учите га правилима у саобраћају и са њим пролазите путању од куће до школе јер ће убрзо само ићи у школу.
Поред свега овога, јако је важно да учите своје дете радним навикама од самог почетка – дете мора да зна у току дана постоји време када се учи и завршавају домаћи задаци и време за игру. Мора да постане свесно да сада има обавезе које мора да извршава и за које је оно само одговорно јер их нико уместо њега неће испунити. Потребно је схвати да су школске обавезе на првом месту, а потом долази све оно што се односи на слободно време. Детету можете да помогнете у учењу али никако немојте учити уместо њега – скрећите му пажњу на евентуалне грешке али га истовремено упућујте у самостално решавање школских задатака.
Није значајно да зна да чита и пише будући да због тога и полази у школу, а сама пракса је показала да се деца која знају да пишу и она која не знају брзо сустигну у току године. Такође боље је да од старта науче правилно него да се исправља погрешно научено. Важно је да дете:
– има развијену моторику шаке, да уме да држи оловку, користи маказе, везује пертле;
– да зна која му је лева, односно десна рука, нога, око;
– да може да задржи пажњу дуже од 20 минута на одређену активност;
– да може да разврстава предмете по боји, облику, величини, да уочава сличности и разлике између
предмета, да уме адекватно да прецрта цртеж и у њему уочи однос између елемената;
– да уме да слуша приче, бајке, да може пажљиво да одгледа цртани филм, позоришну представу…
Такође важно је подстицати дететову радозналост јер се на тај начин развија мотивација за сазнавањем која је предуслов успешног учења. Одговарајте на сва дететова питања, омогућите му да се бави свим стварима које га интересују. Ако жели да учи да чита и пише омогућите му то али немојте превише инсистирати јер ћете тако дете развити отпор према школи и учењу.
Не заборавите да оставите детету времена за игру – деца се социјализују и већину својих сазнања о животу и свету који га окружује усвајају кроз игру!
Желимо Вам пуно радости и успеха у праћењу Вашег детета на путу школовања и одрастања!
Извор: vivaverbum.rs