Имам ту срећу у животу да сам благословена с два тврдоглава и својевољна детета. Сваки дан у нашој кући је тешка битка. Или се свађају међусобно, или се ја свађам с једним од њих или са обома. Пресвлачење, ручање, скупљање играчака, увек имају нешто да приговоре. Имају 5 и 3 годинe и мислим да сам коначно пронашла начин да се суочим са свакодневним ситуацијама.
1. Сами бирајте битке.
Да сам се расправљала с њима сваки пут када би започели свађу или урадили нешто што не треба, наш живот би се претворио у једну велику, непрекидну расправу. Морам добро да одаберем које су то ситуације и тренуци када треба поставити ствари на своје место. Трудим се да разликујем битно од небитног. Осим када је у питању њихова безбедност, пристојност и лепо понашање, трудим се да имам што више разумевања за њихове жеље и потребе и да мало ређе говорим „не”.
2. Пустите их да сами реше проблем.
Имам утисак да, понекад, кад се умешам у њихову свађу, само погоршам ситуацију. Ништа се не реши, само се проблем додатно закомпликује. У већини ситуација они заправо сами пронађу решење. Може се десити да неко добије ћушку, неко буде мало почупан, али некако то реше. Усмерите их ако је потребно или им помозите да нађу заједнички језик. Ово је посебно важно ако од двоје деце која су у конфликту једно није ваше. Наравно да постоје ситуације када немам другог избора осим да се умешам и решим проблем. Ту се враћам на савет број 1. Бирајте своје битке. Укључите се само кад процените да је неопходно. Морају да науче да сами реше своје проблеме.
3. Користите награде.
У нашој кући се тачно зна шта је чији задатак и увече, пред спавање, заједно претресемо дан за нама и то ко је шта урадио и колико својих задатака испунио. Ако је испуњено све или скоро све, следи прича више за спавање или могу остати будни пола сата дуже или нешто треће… За ситуације када ураде и нешто што је преко њихових обавеза, заједно осмислимо награду за посебан труд. Важно: Увек се фокусирајте више на део задатака које су испунили и урадили добро, него на оне заборављене или лоше урађене. Ако им нешто не пође за руком, причајте како ће следећи пут кад покушају сигурно то урадити много боље. Подршка чини чуда.
4. Изводите их напоље – свакодневно
Ово је кључ. Бунтовна деца препуна су енергије. Потребна им је авантура, да се изморе и потроше енергију. Дајте им мало слободе, нека сами доносе неке одлуке. Изаберите парк који је безбедан и не трчите за њима говорећи не ово, не оно…
5. Покушајте да не изгубите живце.
Понекад је потребно много да би вас истерали из такта, а некад је довољно да се проспе пар капи воде. Оних дана кад ја имам више стрпљења и деца су много боља.
Дакле, ако мало боље размислите, све зависи од нас, родитеља. Ако не можемо да покажемо толеранцију, стрпљење, разумевање онда не можемо то очекивати ни од деце.
А. Ц.