Беспослен родитељ је заправо одговоран родитељ јер неће оставити своје дете на милост и немилост слободног времена, али ће бити ту да подстакне машту • Замислите, неки су родитељи толико лени па пуштају децу да сами измисле своју забаву – а добро знамо да се данашња деца уопште не знају да се играју…
Прочитајте и “Otrovni roditelji” – psihičke posledice ostaju zauvek …
Наслов би могао бити и Ангажовани родитељи – немаштовита деца, или Лењии родитељи – самостална деца, или Активни родитељи – неспособна деца … примећујете ли јединствени узорак?
Какви сте ви родитељи? Јесте ли махом ангажирани у забављању ваших клинаца, јесте ли покретачи свега, главни организатори активности, или пак своју дјецу пуштате да се сами забаве, односно сами креирају своје слободно вријеме?
Гомила активности изазива стрес
У ово лудо модерно доба неретко већ и мања деца уз вртић имају и барем једну, ако не и две ван вртићке обавезе. Иду на ритмику, спорт, енглески, нека деца свирају, глуме – углавном – баве се неким видом организиране забаве у институцијама које на сва врата нуде овакве програме што родитељи без поговора плаћају јер тиме улажу у додатан развој и едукацију свог детета. Зашто и не би, када и сва друга деца из групе већ иду на нешто. Или старије дете иде па зашто не би и мање већ ступило у свет добрих обавеза? А ако већ и не иду на две различите активности, онда барем једном тедно одлазе у играонице како би се дете „испуцало“ скакајући.
Питате ли се сада можда какве то везе има с насловом? Има, и то велике јер драги родитељи морате знати да свака додатна обавеза представља весеље, али и велики стрес – и за вас и за дете. Ако сте и ви од оних који су вољни свом детету приуштити тону квалитетног тренинга не чини ли вам се да стално трчите негде. Одведи дете, покупи дете, одведи старије, покупи старије, једног у играоницу, другог на утакмицу, па представе, па рођендани, па томе некада заиста нема краја … И дете је притом под стресом. Брзо поједи – морамо на балет, идеш данас на тренинг јер га плаћамо, нема одустајања – сам си одабрао, али мама мени никада не додају лопту – избори се за њу!
Прочитајте и 12 stvari koje dobri roditelji rade drugačije
Пустите дете на миру!
Стрес је заправо само један негативан учинак код овакве врсте супер ангажираног одгоја но родитељи ће занемарити све те стресне обавезе ( о количини уложеног новца нећемо ни говорити) јер нема тога што неће учинити не би ли осигурали златну будућност свог златног малишана. И заправо, осећају се врло супериорно спрам родитеља који својој деци не намећу никакве сличне обавезе. „Пих, уопште не брину о будућности своје дјеце! Замислите, толико су лењи па пуштају децу да сами измисле своју забаву – а добро знамо да данашња деца уоште не знају сама дасе играју.“ – е то, је то! То је храброст – кажу стручњаци! Треба знати оставити своје дете да само развија своје игре, да обогаћује своју машту, да постане самостално и способно само смислити нове игре – и на крају да буде сретније од детета којем родитељи организирају сваку минуту слободног времена! Таква ће деца у будућности бити самосталнија и свакако способнија јер ће живот спознати учећи сами и бринући се сами. Будите уз њих толико да се осећају да сте ту уз њих, али уместо да већину забаве подстичете ви – дајте им шансу да се сами науче забављати. Модерна деца нису рођена с изостављеним генетским кодом за самосталну игру, само смо ми од њих направили роботе који послушно чекају знак да мама или тата осмисли, крене с игром и буде у њој скроз до краја, тј. до неке друге игре.
Прочитајте и Dr Ranko Rajović: “Roditelji, probudite se! Greške se teško …
Храбри, беспослени родитељи …
О теми активни-неактивни родитељи и њиховој сретној – несретној дјеци прича Том Ходгкинсон, британски новинар и аутор књиге Беспослени родитељ . Осим те, написао је и књиге Како бити беспослен, Како бити слободан, Књигу беспослених ужитака те најновију Храбри, стари свет.
Према његовим речима модерни ће родитељи учинити све баш све за своје дете и мисле да свом детету чине само добро уколико их стално забављају, организирају им игру, испуњавају сваку жељу те им за време када се не стигну бринути о њему набављају гомилу гадгета, цртића и других техничких помагала за забаву (почевши од бабy лаптопа, , таблета ….) А тако деца већ у најранијој младости постају апсолутно неспособна не само да сама брину о себи већ им ни машта више не ради онако како би деци требала радити јер стално чекају стимулацију родитеља који ће мислити умјесто њих.
Модерна деца тако никада не науче како се играти, насупрот томе што им је у генетском коду записан смисао за игру и мале безбрижне игре, јер то децу и чини толико различитим од нас великих.
И немојте стога мислити да је врло лако (и погрешно) бити неактиван родитељ – ух, не …. то не значи да ћете своје дете пустити да ради или баш све што хоће, или што год им падне напамет и колико год звучи контрадикторно – неактиван родитељ је уствари врло одговоран родитељ који ће својим несуделовањем у дечјој забави заправо подстицати верују у дете да оно то може и само! Таква ће деца и у даљњем животу најприје покушати сама, а тек ако запну замолит ће родитеље да им мало помогну (око цртежа, задатка, израде флипера и кућице за барбику од картонске амбалаже, а касније и многих других редовних обавеза).
Зато ако мислите да сте јако одговоран родитељ јер по цели дан водите своју дечицу од институције до институције где имају квалитетну и организирану забаву, а у кући су на готовс спремне све техникалије плаћене хиљадама и хиљадама динара, станите и замислите се. Нисте одговорни јер ваше дете вероватно није срећно!
Прочитајте и Родитељи научите разлику: Деца треба да буду васпитана, а не …
Како поправити већ готову ствар?
Ако сте се препознали у свом „неодговорном“ понашању знајте да се ствар да поправити јер деца се уствари јако брзо навикну на све што им се „наметне“ – било то добро или лоше.
Уколико сте с почетком школске године уписали своје дете на неку од активности изван вртића или школе, поразговарајте с дететом и видите чине ли га оне сретним, јесу ли задовољни, да ли им се то да или не. Уколико је дете изнимно задовољно и једва чека нови сат балета, енглеског, клавира или ногомета – одлично! но ипак припазите да количина времена посвећеног тим активностима не премашује количину времена које би требало бити слободно вријеме за игру, односно развијање њихове маште и креативности које свако дијете има скривено у себи.
Јесте ли се икада нашли у ситуацији да сте свом детету из неког разлога (казна) на који дан забранили цртиће и игрице? Сећате ли се те силне љутње која је трајала од неколико минута до неколико сати, а када се дете помирило са ситуацијом једноставно се окренуло самосталној игри. Одједном су знали како се забавити – ухватили су се луткица, коцкица, аутића и весело се упутили у свој мали дјечји свијет.
Игрице и цртиће окрените у своју и њихову корист па их тако потакните да проведу вријеме цртајући Ану и Елзу, од картона направе Јурић писту (свакако будите уз њих да им мало помогнете и савјетујете их) или нека их један дан из вртића дочека весела цеста на поду собе (исцртана обичном пик траком). Верујете, провешће сате како би само обогатило прометницу, од пода направило мало село, а колико ће времена потрошити на игру, томе се можете само веселити.
Беспослен родитељ стога неће оставити своје дете на милост и немилост слободног времена, али бити ће ту толико да потакне машту. Па зато док беспосличарите смислите с чиме их погурати – подихо им припремите врећицу изненађења са стварима, играчкама, прибором од којих ће им самима прорадити кликер како се самостално забавити!