Један од најстручнијих лингвиста данашњице др Иван Клајн својевремено је своје студенте „обарао“ (петица, па у следећем року поново на испит!) када би студенти на писменом испиту из страног језика употребили иједну једину страну реч а да за ту реч постоји одговарајућа српска реч. Сматрао је то нашом општом неписменошћу (а не образованошћу). Наравно, када је било немогуће превести страну реч а да она истовремено не звучи рогобатно и да није у духу нашег језика, дозвољавао је употребу страних речи у српском језику.
Учитељица Јелена се потрудила да своје ученике подсети како треба користити наше, а не стране речи.
Извор: https://www.facebook.com/UciteljicaJelenaiskolarci/
Moda takođe nije srpska reč 😉
Moja učiteljica u osnovnoj školi je bila velika jezička čistunica – dok sam čitao ovaj tekst ona mi je CELO vreme bila u glavi (naravno da nas je pogrešno učila da ‘celo vreme’ ne sme da se kaže i da je svako odmah dobijao jedinicu). Na žalost, potkradala nas je tako što nas je terala preko godine da kupujemo njene slatkiše koje smo trebali da dobijemo na kraju svake godine a koje nikada nismo videli.
Reč „moda“ je italijanska, dakle ne smemo, šatro, da je koristimo. Ko odredjuje nakon kojeg perioda upotrebe reč postaje ‘srbska’ a ne ‘strani džank’?
Uzvik „uau“ ne postoji u srpskom, tačno. Zato ga deca i koriste, jer ne postoji uzvik koji opisuje „impresioniran(a) sam“.
Srpski jezik je divan i ova deca pokazuju koliko je fleksibilan i moderan. Bravo deco!