Jedan od najstručnijih lingvista današnjice dr Ivan Klajn svojevremeno je svoje studente „obarao“ (petica, pa u sledećem roku ponovo na ispit!) kada bi studenti na pismenom ispitu iz stranog jezika upotrebili ijednu jedinu stranu reč a da za tu reč postoji odgovarajuća srpska reč. Smatrao je to našom opštom nepismenošću (a ne obrazovanošću). Naravno, kada je bilo nemoguće prevesti stranu reč a da ona istovremeno ne zvuči rogobatno i da nije u duhu našeg jezika, dozvoljavao je upotrebu stranih reči u srpskom jeziku.
Učiteljica Jelena se potrudila da svoje učenike podseti kako treba koristiti naše, a ne strane reči.
Izvor: https://www.facebook.com/UciteljicaJelenaiskolarci/
Moda takođe nije srpska reč 😉
Moja učiteljica u osnovnoj školi je bila velika jezička čistunica – dok sam čitao ovaj tekst ona mi je CELO vreme bila u glavi (naravno da nas je pogrešno učila da ‘celo vreme’ ne sme da se kaže i da je svako odmah dobijao jedinicu). Na žalost, potkradala nas je tako što nas je terala preko godine da kupujemo njene slatkiše koje smo trebali da dobijemo na kraju svake godine a koje nikada nismo videli.
Reč “moda” je italijanska, dakle ne smemo, šatro, da je koristimo. Ko odredjuje nakon kojeg perioda upotrebe reč postaje ‘srbska’ a ne ‘strani džank’?
Uzvik “uau” ne postoji u srpskom, tačno. Zato ga deca i koriste, jer ne postoji uzvik koji opisuje “impresioniran(a) sam”.
Srpski jezik je divan i ova deca pokazuju koliko je fleksibilan i moderan. Bravo deco!