Поред тога што чине да се осећамо заштићено и вољено, загрљаји могу да учине много тога за људско тело.
Након загрљаја се заиста осећамо боље.
Чин грљења није само осећај на кожи – док се грлимо, ослобађа се окситоцин, „хормон љубави“ захваљујући којем се осећамо боље. Научно су доказана бројна позитивна дејства овог хормона неурохипофизе, а међу њима су брже трежњење, ублажавање болова (неретко се даје животињама како би им се олакшао порођај), мршављење…
„Окситоцин је неуропептид, што значи да ствара осећања привржености, поверења и повезивања“, истиче Мет Хертенстајн, психолог Универзитета „Депо“ у Гринкаслу.
Што више загрљаја, то је крвни притисак нижи.
Не само да ће загрљаји учинити да се осећате срећније већ су корисни за здравље. Током загрљаја и контакта друге особе с кожом, активирају се рецептори познати као Пацинијева телашца, која шаљу мозгу информације о било каквом притиску, болу или промени температуре. Међутим, она чине још нешто: шаљу сигнал делу мога који је, између осталог, одговоран за снижавање крвног притиска.
Загрљајима се побеђује страх.
Истраживање чији су резултати објављени у магазину Psychological Science показали су да загрљаји и додири уопште смањују људску бригу о сопственој смртности. Утврђено је да загрљај – макар то био и само контакт с предметом (као кад деца грле плишаног меду) – помаже да се изборимо с егзистенцијалним страховима.
Како живот пролази, загрљај је све важнији.
Грљење и физички контакт добијају на важности с годинама , показало је истраживање Државног универзитета у Охају. И неким ранијим студијама доказано је да се осећај усамљености у старости повећава, што за последицу има повишен стрес и неповољан ефекат на здравље.
Веома је важно грлити децу.
Ако желимо да урадимо нешто за будуће генерације, потребно је да грлимо малишане од најранијег детињства, показало је истраживање Универзитета „Емори“. Научници ове установе су анализирали везу између додира и смањења стреса на почетку живота пратећи њене ефекте на пацове. Откривено је да су се особе које су грљене у детињству као одрасле особе лакше бориле против стреса у одраслом добу, а научници сматрају да се исто може рећи и о људским бићима.