Да нас не би све убили лажни вуковци, треба да престанемо да их производимо. И зато децу треба да учимо зашто је потребно да одбију поклоњену оцену. Јер она на крају кошта много.
Податак да у свакој генерацији има близу 10.000 вуковаца, или сваки седми ђак, у ком је најважнији део о узроку „поплаве вуковаца“, а то је поклањање петица, изазива је бурну полемику. Пре свега због неслагање са системом чињења деци „медвеђе услуге“.
Сасвим оправдано, сложиће се свако ко жели да живи у нормалном друштву, у ком се рад и труд награђују, у ком најбољи имају најбоље оцене, талентовани и успешни ђаци добијају место на билбордима (као у Новом Саду), оперишу лекари са дипломама које нису купљене. У ком се петица не добија зато што се учитељу однесе прасе, или је учитељица мамина земљакиња или је тата председник општине или вози црни „џип“…
Преношење правих вредности деци је улагање у њихову будућност и у будућност друштва.
И зато је важно да се Вуковој дипломи врати нарушени углед.
Поплава вуковаца и незаслужено одличних ђака, девалвирала је Вукову диплому и успех. Због тога је пре неколико година било предлога да се ова диплома укине. То се није десило. И добро је.
На тај начин би се она отела и онима који су је заслужено добили. А таквих није мало. Али се њихов глас не чује довољно гласно. Јер они нису бахати, не грабе, не узимају оно што им не припада. Знају да се свака поклоњена оцена враћа као бумеранг. И онима који су незаслужено добили Вукову диплому се вратило или ће се вратити. Само што они то још не знају. Или незнају.
То показује и поменути извештај у ком пише да се може закључити да је знање вуковаца доста неуједначено, па у неким окрузима поједини вуковци не достижу ни републички просек. То су они који прво падну на пријемном испиту. А после падну и на многим испитима у животу.
Ако и даље мислите да треба „жмурити на једно око“ и деци поклањати оцене, правити од њих лажне вуковце, квази и набеђене таленте онда замислите следећу ситуацију. Живот вам зависи од једне операције. И најмања грешка лекара значи за вас сигурну смрт. Лекар који ће вас оперисати има ваш живот у својим рукама. А тај лекар, а ви то не знате, платио је да положи испит из предмета у којем се учи све оно што треба да примени на вама.
А све би било другачије да је тај лекар урадио што би сваки нормалан човек у нормалном друштву у којем систем вредности није наопак – сео, научио лекцију и положио испит.
Зато, да нас све не би убили лажни вуковци, треба да престанемо да их производимо. И зато децу треба да учимо зашто је потребно да одбију поклоњену оцену. Јер она на крају кошта много скупље од једног прасета. Врати се као бумеранг. А тад је већ касно. Пацијент је мртав.
Пише: Ана Митић
Извор: Недељник