У већини случајева, ноћно мокрење се јавља због слабијег развоја дететове бешике. Но, исто тако, бројни су случајеви у којима долази до ноћног мокрења када је дете емоционално узнемирено. На пример, када мало дете почне да пишки ноћу у кревет, иако је месецима или годинама пре тога било „суво”, то може бити рефлексија на дневни страх или несигурност. Појава овог поремећаја најчешће се везује за осећајне чиниоце и услове у породичној средини који на овај или онај начин утичу на успостављање и организацију ове функције.
Ноћно мокрење понекад може бити повезано са поремећајем спавања детета. Размислите да ли је неко у породици имао исте симптоме када је био мали. Размислите које су се то промене, транзиције издешавале у протеклом периоду а које могу бити окидач. Много се говорило о томе да дете са овим поремећајем несвесно покушава да скрене пажњу својих родитеља.
Погрешно је размишљање да дете које мокри у кревету пати од недостатка љубави. Међутим, често се примећује да дете запоставља своје потребе (дневне или ноћне) и да има поновне тешкоће при рођењу млађег брата или сестре, или када мајка почне да рад и сл. Ако родитељ на то реагује критикама, кажњавањем, може развити јак осећај стида и фрустрације код детета. Дакле, охрабрите своје дете, пружите му подршку и веру да ће ускоро престати то да ради. Неопходно је да се родитељи деце која мокре придржавају неких упутстава. Посебно треба обратити пажњу на конзумирање течности пре спавања, охрабрити дете да пишки пре спавања, похвалити дете СВАКИ ПУТ када се ујутру пробуди суво, избегавати било какву врсту кажњавања, будити дете током ноћи да пишки, консултовати се с лекаром и уколико има потребе, пружити детету адекватну терапију. Нека деца нису довољно мотивисана да се сама лече. Она наводе да им не смета што је постеља мокра. Да би се мотивисала на сарадњу и самопомоћ, родитељима се саветује да их натерају да сваког јутра сама промене своју постељину. То није казна и не треба је у виду наредбе и прекора наметати детету. Треба га замолити да само уради овај посао, а када му то досади, може се десити да несвесно престане, или мање учестало мокри у кревет. Ослобађање од овог задатка деца доживљавају као награду која повећава мотивацију за лечење. Благовремено јављање лекару и психологу може допринети решавању овог проблема у великом броју случајева. Посебно је важно да не заборавим да водите рачуна о вашем међусобном односу поверења, како не би дошло до скривања поменутог проблема кроз манипулацију и лажи од стране детета.
Разговарајте са својим дететом о страховима, емоцијама, приближите му се путем игре. Психички узрокована енуреза јавља се код повученије и сензибилније деце. Што су старија осећај срама може погубније деловати на дететово самопоуздање а самим тим и утицати на погоршање проблема.
Ноћно мокрење је најчешће само још једна животна фаза кроз коју бројна деца пролазе. Будите пре свега стрпљиви, уз позитиван приступ пун подршке и љубави. Уколико дете будете будили свако вече, шаљете поруку да ви контролишете ситуацију и оно се само око тога неће трудити. Додуше, тиме ћете можда избећи покоју мокру пелену, али дугорочно нећете решити проблем. Посебно немојте покушати извести тај потез тако да се дете помокри у полусну па да поновно брзо можете обоје на спавање. Ефекат тог потеза биће управо оно што желите избећи – вежбање несвесног мокрења у сну.
Дакле:
– Редукујте унос течности. Немојте детету давати ништа да пије 2 сата пре спавања.
– Нека ваше дете још једном оде у тоалет пре него што легне у кревет.
– Уместо фокусирања на то да је важно да ваше дете остане суво током ноћи, веома је важно да схвати да је важно да током ноћи устаје и иде у тоалет АКО осећа потребу.
– Обезбедите услове да дете има слободан пролаз до тоалета. Склоните све ствари на које би могао да се повреди или оставите светло упаљено у ходнику. Такође, можете у соби или ходнику да оставите ношу.
– Наградите дете када остане суво током ноћи или кад се само пробуди и оде у тоалет. Међутим, треба бити опрезан јер систем награђивања успева код неке деце, док код друге нема никаквог ефекта.
– Будите стрпљиви и пружите подршку малишану. Што чешће га охрабрујте и немојте правити проблем сваки пут када се дете у току ноћи упишки у кревет.
– Уведите правило у кући да је забрањено задиркивање! Избегавајте да дискутујете о проблему ноћног мокрења пред осталим члановима породице осим ако дете само то жели.
– Подстакните осећај одговорности код детета. Објасните му да желите да му помогнете да заједно пребродите овај проблем.
Ана Калајџић, специјални педагог (дефектолог) и породични психотерапеут
psihoterapeut.ana@gmail.com