Како заштитити децу од крпеља и шта ако се он ипак закачи

25 маја, 2020

На више од 20 локација на територији Београда током мониторинга у априлу утврђено је да је 10 до 50 одсто крпеља заражено бактеријом која изазива лајмску болест, изјавио је почетком месеца доктор Иван Алексић из Завода за биоциде и медицинску екологију.

Алексић је тада за РТС изјавио да је највећи проценат заражених крпеља откривен у Лисичјем потоку – око 50 посто, на излетишту Топчидер заражено је око 40 одсто крпеља, на Кошутњаку је било 30 одсто заражених, док је сваки пети крпељ пронађен на Ади био заражен.

Како заштитити децу

Најбољи начин да ове, али и сваке друге сезоне (крпељи су, иначе, најактивнији у мају и јуну) заштитите децу и себе од крпеља је облачење. Деца треба да носе дуге тренерке или хеланке, увучене у чарапе, а делове тела који су изложени (попут врата и руку) можете намазати препаратом за заштиту од инсеката који садржи 10% до 30% супстанце под називом diethyltoluamide (DEET).

Не можемо вам рећи да избегавате површине на којима дете може доћи у додир са крпељима јер бисмо вам онда рекли да избегавате сваки паркић, шуму, ливаду, дрво. Али, ако сте предузели мере заштите у смислу одевања и заштите одговарајућим средством, остаје вам да по доласку кући одмах дете истуширате и добро проверите цело тело, а нарочито:

  • предео врата и главе (ту се задржавају они крпељи који са дрвета дођу до детета)
  • око ушију и у ушима
  • пупак
  • предео иза колена и унутрашњи део лакта
Шта ако се крпељ закачи

Ако приметите крпеља на детету прва ствар коју треба да урадите је – да не паничите. Имајте на уму да већина страних и домаћих стручњака тврди да, чак и ако крпељ носи бактерију која изазива Лајмску болест, неће се десити ништа уколико га приметите и одстраните у прва 24 часа од момента када се закачио. (Ако приметите да је крпељ натечен, то вероватно значи да је ту већ неко време.) Ипак, ако правилно извадимо крпеља у првих 24 часа, иако је био заражен неће се развити болест. Самом том чињеницом дајемо велики значај правилном вађењу крпеља. Важно је да знате и да се неће код сваке инфициране особе развити болест.

Никако и ни случајно не користите алкохол или слична средства и не испирајте њима крпеља јер се може десити да он поврати у крвоток и да се тиме повећа шанса заразе. Наши лекари кажу да је најбоље што можете да урадите да одведете дете код лекара и да му тамо изваде крпеља. Међутим, како су крпељи ове године врло активни, велика је шанса да ће и домови здравља бити пуни. Зато није лоше да знате како се крпељ правилно вади, да можете то урадити и сами, ако будете морали.

Узмите најтању пинцету коју имате и ухватите крпеља са стране (као на слици) што ближе глави. Никако не уврћите крпеља већ покушајте да га извучете благим покретима лево-десно. Након вађења, место убода дезинфикујте.

Неправилним вађењем притискамо тело крпеља, а у цревима и желуцу налазе се узрочници и ми их стискањем директно убацујемо на место убода. Таквом неправилном манипулацијом можемо инфицирати организам иако је крпељ на њему био и 5 минута.

Ако се деси да глава остане, обавезно се јавите лекару.

Крпеља, био он жив или не, можете однети на анализу у:

  • ВМА епидемиолошка служба, 5. спрат, тел: 011 266 11 22
  • Завод за биоциде и медицинску екологију, Требевићка 16, тел: 011 305 40 44
  • Приватне лабораторије

Међутим, обично је потребно неколико дана да резултати стигну, а до тада треба да пратите симптоме.

Који су симптоми Лајмске болести

Симптоми Лајмске болести могу се јавити између трећег и тридесетог дана од дана убода, а један од карактеристичних симптома који има и до 80% пацијената је необично, кружно црвенило око места убода, које личи помало на велико око. Од осталих симптома јављају се:

  • симптоми слични грипу (грозница, температура, повраћање)
  • умор
  • болови у мишићима
А шта је Лајмска болест

Лајмску болест изазива бактерија из групе спирохета, Borrelia Burgdorferi, а преноси је одређена врста крпеља. Обољење је системско, значи, напада цео организам, посебно кожу, нервни систем, зглобове и срце. Ово је релативно касно откривено обољење, код нас тек 1987. године на подручју Београда.

Још једна важна ствар – чак и ако је крпељ заражен и ако је пренео бактерију домаћину, не значи да ће се развити и болест. Имуни систем има свој одговор који је врло често довољно јак да се избори, а антибиотике никако немојте давати превентивно, без консултације са лекаром.

Приредила: А. Цвјетић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Један коментар на "Како заштитити децу од крпеља и шта ако се он ипак закачи"

  1. Jovan Petrović каже:

    Bilo bi dobro kada biste se, pre kopiranja teksta sa raznih drugih sajtova, upoznali detaljnije sa onim što u tekstu piše. Diethyltoluamide ili DEET je supstanca koja je u sve većem broju zemalja zabranjena jer je dokazano štetna po centralni nervni sistem. Razlog zašto se i dalje koristi je ogroman pritisak hemijske industrije putem pravnih tužbi.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама