Ноћно мокрење код деце – осам важних савета

18 јануара, 2017

У већини случајева, ноћно мокрење се јавља због слабијег развоја дететове бешике. Но, исто тако, бројни су случајеви у којима долази до ноћног мокрења када је дете емоционално узнемирено. На пример, када мало дете почне да пишки ноћу у кревет, иако је месецима или годинама пре тога било „суво”, то може бити рефлексија на дневни страх или несигурност. Појава овог поремећаја најчешће се везује за осећајне чиниоце и услове у породичној средини који на овај или онај начин утичу на успостављање и организацију ове функције.

Ноћно мокрење понекад може бити повезано са поремећајем спавања детета. Размислите да ли је неко у породици имао исте симптоме када је био мали. Размислите које су се то промене, транзиције издешавале у протеклом периоду а које могу бити окидач. Много се говорило о томе да дете са овим поремећајем несвесно покушава да скрене пажњу својих родитеља.
Погрешно је размишљање да дете које мокри у кревету пати од недостатка љубави. Међутим, често се примећује да дете запоставља своје потребе (дневне или ноћне) и да има поновне тешкоће при рођењу млађег брата или сестре, или када мајка почне да рад и сл. Ако родитељ на то реагује критикама, кажњавањем, може развити јак осећај стида и фрустрације код детета. Дакле, охрабрите своје дете, пружите му подршку и веру да ће ускоро престати то да ради. Неопходно је да се родитељи деце која мокре придржавају неких упутстава. Посебно треба обратити пажњу на конзумирање течности пре спавања, охрабрити дете да пишки пре спавања, похвалити дете СВАКИ ПУТ када се ујутру пробуди суво, избегавати било какву врсту кажњавања, будити дете током ноћи да пишки, консултовати се с лекаром и уколико има потребе, пружити детету адекватну терапију. Нека деца нису довољно мотивисана да се сама лече. Она наводе да им не смета што је постеља мокра. Да би се мотивисала на сарадњу и самопомоћ, родитељима се саветује да их натерају да сваког јутра сама промене своју постељину. То није казна и не треба је у виду наредбе и прекора наметати детету. Треба га замолити да само уради овај посао, а када му то досади, може се десити да несвесно престане, или мање учестало мокри у кревет. Ослобађање од овог задатка деца доживљавају као награду која повећава мотивацију за лечење. Благовремено јављање лекару и психологу може допринети решавању овог проблема у великом броју случајева. Посебно је важно да не заборавим да водите рачуна о вашем међусобном односу поверења, како не би дошло до скривања поменутог проблема кроз манипулацију и лажи од стране детета.
Разговарајте са својим дететом о страховима, емоцијама, приближите му се путем игре. Психички узрокована енуреза јавља се код повученије и сензибилније деце. Што су старија осећај срама може погубније деловати на дететово самопоуздање а самим тим и утицати на погоршање проблема.
Ноћно мокрење је најчешће само још једна животна фаза кроз коју бројна деца пролазе. Будите пре свега стрпљиви, уз позитиван приступ пун подршке и љубави. Уколико дете будете будили свако вече, шаљете поруку да ви контролишете ситуацију и оно се само око тога неће трудити. Додуше, тиме ћете можда избећи покоју мокру пелену, али дугорочно нећете решити проблем. Посебно немојте покушати извести тај потез тако да се дете помокри у полусну па да поновно брзо можете обоје на спавање. Ефекат тог потеза биће управо оно што желите избећи – вежбање несвесног мокрења у сну.
Дакле:
– Редукујте унос течности. Немојте детету давати ништа да пије 2 сата пре спавања.
– Нека ваше дете још једном оде у тоалет пре него што легне у кревет.
– Уместо фокусирања на то да је важно да ваше дете остане суво током ноћи, веома је важно да схвати да је важно да током ноћи устаје и иде у тоалет АКО осећа потребу.
– Обезбедите услове да дете има слободан пролаз до тоалета. Склоните све ствари на које би могао да се повреди или оставите светло упаљено у ходнику. Такође, можете у соби или ходнику да оставите ношу.
– Наградите дете када остане суво током ноћи или кад се само пробуди и оде у тоалет. Међутим, треба бити опрезан јер систем награђивања успева код неке деце, док код друге нема никаквог ефекта.
– Будите стрпљиви и пружите подршку малишану. Што чешће га охрабрујте и немојте правити проблем сваки пут када се дете у току ноћи упишки у кревет.
– Уведите правило у кући да је забрањено задиркивање! Избегавајте да дискутујете о проблему ноћног мокрења пред осталим члановима породице осим ако дете само то жели.
– Подстакните осећај одговорности код детета. Објасните му да желите да му помогнете да заједно пребродите овај проблем.
Ана Калајџић, специјални педагог (дефектолог) и породични психотерапеут
psihoterapeut.ana@gmail.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


7 коментара на "Ноћно мокрење код деце – осам важних савета

  1. Јабланака Табаш каже:

    Сјајан чланак! Из личног искуства вам могу потврдити да су сви савети и препоруке применљиви, са трајним ефектима. Ми смо проблем са са ноћним мокрењем решили управо уз помоћ Анининх савета. Хвала ти, Ана, на саветима и подршци.
    Мојка сам близанаца, девојчице и дечака, од непуне четири године. Дешавало се често, малте не сваке ноћи да се девојчица у сну упишки. Покушавала сам на разне начине да превазиђемо проблем и једнини начин, који се мени чинио добрим јер се постизао циљ – да до јутра остане сува, био је да је током ноћи стављам на ношу. Међутим, онда сам се суочила са новим проблемом јер кад би се десиоло да окасним са стављањем на ношу у уобичајено време, макар и само пар минута, она би се упишкила.
    Имала сам среће што сам контактирала Ану и, уз њене савете и несебичну подршку, моја девојчица се ујутру буди у сувој, миришљавој постељини!

    1. Ana Kalajdžić каже:

      Poštovana Jablanka,hvala Vam na ovako divnom komentaru, no,ovo je prvenstveno vaš uspeh, posebno vaše devojčice. Vi ste prvo prepoznali i prihvatili problem i shvatili ozbiljnost istog, a uz vaše snage i kapacitete vašeg negujućeg odnosa sa kćerkom, ste i uspeli. Ova zivotna faza je sada iza vas. Uživajte u odrastanju vaših mališana, a ja, moje kolege, prijatelji idr.smo tu da damo svoj doprinos shodno svojim znanjem i mogućnostima. Veliki pozdrav za vašu porodicu

      1. Kristina каже:

        Postovana, mi imamo problem vec dugo i ne uspevamo da ga resimo. Kako bih mogla da vas kontaktiram. Puno bi mi znacilo? Hvala unapred. Pozdrav

  2. Ramona каже:

    Zahtevati od deteta da samo sklanja svoju, mokru posteljinu moze biti korisno jedino u slucaju kada uzrok nocnog mokrenja nije emocionalne, vec fizioloske prirode! U suprotnom moze isto moze produziti agoniju i srvoriti dodatne frustracije, zbog kojih ce se kasnije, najverovatnije stvoriti neuroticki poremecaji, koji se mogu inhibirati u strukturu licnosti i tako stvoriti ozbiljne posledice. Dete se nakon nocnog mokrenja oseca ponizeno i samo sebe osudjuje zbog toga, te je nedopustivo razvijati dodatnu nelagodnost.

    1. Ana Kalajdžić каже:

      Poštovana Ramona, apsolutno ste u pravu. Zato i postoje stručna lica koja su tu da pruže adekvatnu podršku i roditeljima uz pravilnu dijagnostiku i tretman.Genetski faktor može uticati na pojavu eneureze, te je s toga bitno da se roditelji sete da li su se i oni suočili sa ovom poteškoćom u svome detinjstvu.Uzroci enureze mogu biti i organske prirode. Ukoliko osoba s dijabetesom prije spavanja u organizam unese preveliku količinu tečnosti, može doći do nekontroliranog mokrenja tokom noći. Infekcije mokraćnog sistema, kamenac u bubrezima, paraziti, anemija, nedostatak kalcija, magnezija, cinka, vitamina A, B, D i E, problemi s adenoidom, kao i proširenje krajnika, sve to može uzrokovati nekontrolirano mokrenje u krevet.Kao što ste lepo napisali, posebno je važno voditi računa o našem pristupu ovom problemu, komunikacijskim veštinama idr. koje sve mogu dodatno pojačati detetove frustracije. Pre par dana sam čitala jedno istraživanje kako i koliko se tkzv.terapija igrom pokazala kao pozitivan model u tretmanu dece koja su doživela neki emocionalan stres, usled pomenutog problema, s kojim se trebaju naučiti nositi. Veliki pozdrav za Vas.

  3. Mira Milosevic каже:

    Slazem se da su saveti koje nudi g- dja Ana, korisni, pa ipak zelim da ukazem na to da su problemi tog tipa i kod dece i kod odraslih, uglavnom uzrokovani naslojenim i potisnutim strahovima, Stoga je uz savete kako da se postavimo u odnosima kada je taj problem u pitanju, potrebno detektovati uzroke. Deca najcesce naslojavaju strahove ako prekomerno gledaju crtace koji produkuju strah, a pride imaju igracke i odecu koji produzavaju zivot virtuelnih junaka. Nadalje, strahovi roditelja u direktnoj su vezi sa strahom deteta, jer ih deca kao antene primaju. Strah od svadje, tuce i svake vrste verbalnog i fizickog obracuna, dete naslojava prenatalno i nakon sto dodje u ovaj prevec haoticni svet. No, da ne bih duzila, sustina je detektovati uzroke straha, otkloniti ih, i naravno uz to postovati savete strucnjaka u pogledu verbalnog pristuga prema detetu.
    Da ne duzim, Prof. Milica Novkovic, u svom visedecenijskom naucnom radu dade resenje i za porodicu i za skolu, za coveka kome je potreban moralni i duhovni preporod na vaskolikoj planeti.

    1. Ana Kalajdžić каже:

      Postovana Miro,potpuno se skažem sa Vama, posebno sa radovima prof.Novković. Zato je od posebne važnosti upravo lični rad, nas roditelja,a posebno po dolasku deteta na svet, kada smo mu mi, glavni uzori. Od nas uči posmatranjem i identifikuje se sa nama ( sedi kao tata, viče kao mama i sl.) Često mi sami, nemamo adekvatan uvid, kako i na koji način prenosimo”inputiramo” svoje strahove, očekivanja i sl. na dete, što i te kako može kasnije imati uticaj na detetovu sliku o sebi, drugima, njegovu ličnost u svakom smislu. Veliki pozdrav za vas

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама