Од најранијег узраста деци дајемо таблете и мобилне телефоне, а то никако није добро
Сигурно се свакоме десило да малом детету, да би било мирно неко време, да таблет или мобилни телефон да се занима. А онда то полако почиње да прелази у навику… Стручњаци упозоравју да тако нешто код мале деце може драстично да успори развој говора.
Паметни мобилни телефони и таблети који се дају сасвим малој деци један су од разлога због чега она све касније почињу да причају, постају све више лења и незаинтересована за околину. Тако смо дошли у ситуацију да имамо армију деце која са две или три године не изговарају ни мама ни тата или се чак толико повлаче у свој свет да могу да делују као да су аутистична, кажу стручњаци.
– Ера модерне технологије, поред развоја технолошке комуникације, донела нам је и други, несавршен вид комуникације која није својствена човеку као социјалном бићу. Човек је постао неми посматрач. Када цео овај процес применимо на дете, поред „модерне хране“, „модерног радног времена“, „модерног одрастања“, имамо потомство које је у свеопштем кашњењу за неким давно постављеним нормама – упозорава логопед Неда Милошевић.
Она додаје да се деци врло често дају саџаји на енглеском језику, што је опет на његову штету.
– Детету које још није овладало ни матерњим језиком није препоручиво да слуша садржаје на страном. Зато данас имамо армију деце која са две или три године не изговарају ни мама ни тата, али знају да броје или изговоре боје на енглеском језику које најчешће опсесивно понављају, а не разумеју га – појашањава Милошевић.
Лицем у лице, не кликом или преко тач скрина
Према њеним речима, последично имамо и изостанак учења двосмерне комуникације, те најчешће таква деца не умеју, односно нису научена да иницирају комуникацију на адекватан, вербалан, начин.
Читав је спектар начина комуникације који се развија пре појаве говора, а који се може развијати искључиво у живој, двосмерној комуникацији – лицем у лице, не кликом или преко тач скрина.
Од најранијег узраста деци дајемо таблете и мобилне телефоне, а то никако није добро
Психотерапеут Зоран Миливојевић сматра да су игрице и сви садржаји, који су намењини малој деци, добро психолошки осмишљени. Дете добија задовољство, све је пуно шарених боја. Добијају чак и награду, уколико играју неке игице, јер прелазе нивое.
Понашају се као да су аутистична
– С једне стране имају те игрице, тај неки свет који им причињава задовољство, а са друге стране имају реалан свет, који им је незанимљив. Пошто им је он досадан, они, и тако мали, једва чекају да се врате таблету, да гледају те садржаје који им причињавају задовољство. Због те незаинтересованости за спољни свет, деца почињу да се понашају као да су аутистична – упозорава Миливојевић.
Најмлађи само неколико минута дневно
Како каже логобед, модеран начин живота осудио је породицу да детету од осам месеца старости, као стимулативно и забавно средство нуди телефон или таблет, свакодневно и по више сати. Ипак модерна технологија је реалност, свеприсутана је и неизбежна, заот из тога треба извући корист.
– Постоје садржаји који су корисни и који могу благодетно да утичу на развој говора и језика, али наравно у одговарајућој мери и искључиво на језику окружења. Такве саџаје не треба нудити више од неколико минута дневно и наравно бирати оне који су квалитетни и прилагођени узрасту. За старију децу коришћење таблета и мобилних телефона треба ограничити на пола сата дневно – саветује логопед Неда Милошевић.
Соња Тодоровић
Извор: Блиц