Због чега је важна динамичка акомодација и због чега данас све чешће долази до поремећаја у развоју објашњава наш признати докрор Ранко Рајовић.
Највеће регије мозга које припадају првом делу развоја су ротација, равнотежа, развој стопала, динамичка акомодација ока, фина моторика и говор јер имају највећи број синапси. Другом делу програма развоја мозга припадају мисаони процеси, мисаона класификација, мисаона серијација и асоцијација.
Да ли дете данас сваки дан има 15 минута игре ротације, да ли има игре равнотеже (да балансира на једној нози, на две, да пази да не падне), да ли пређе 5 км на дан, да ли има динамичку акомодацију (да прати неки предмет који брзо одлази и долази)? Нема!
Нема лопте, деца не знају да ухвате лопту. Kада им баците лопту, 50 одсто деце не може да је ухвати са две шаке, хватају је у наручје. Нека деца чак окрећу и главу, плаше се пластичне лопте.
Некада се динамичка акомодација развијала трчећи од јутра до мрака – преко камена, преко гране, преко потока, а где дете данас трчи? Нигде. Чак и не трчи и не хода. У граду нема препрека. Дете рођено у граду већ је оштећено јер нема где да развија динамичку акомодацију.
А зашто је важна динамичка акомодација? Ако није добро развијена имаћемо у школи дислексију. Е то је проблем. Јер сваки део мозга који нисмо развили како треба доводи до дисфункције и дете не уме да повезује ствари. Дакле, динамичка акомодација се не развија зато што дете не трчи и нема препреке. Једина шанса је лопта, али лопту не користе. Мој савет је да од данас лопта буде главни реквизит.
И када је реч о финој моторици, важно је напоменути да и ту 50 одсто деце која живи на територији бивше Југославије нема довољно развијену фину моторику. Скоро шездесет одсто деце не може да одигне четврти и пети прст са чврсте подлоге. То значи да у мозгу још није одвојио четврти и пети прст, него када поставе шаку са раширеним прстима на сто, четврти и пети прст са подлоге одижу заједно, у исто време. А зашто не користе честврти и пети прст? Па зато што за све игре које има користи само палац, други и трећи прст. То није фина морторика – фина моторика подразумева коришћење свих десет прстију. Онда ми родитељи кажу „имамо лего коцке“, па и то је коришћење само три прста. Или „имамо боцкалице“, па и то је три прста или чак само два. Значи не користе се четври и пети.
Што се развоја говора тиче, ја не знам колико они говоре. Дете од 6 година иде у школу тамо не прича баш пуно, а кући када дође чека га телевизор или компјутер. Оно практично ни не говори, а дете од 6 година мора да говори 10 сати дневно сваки дан. Kако мозак да му направи синапсе ако он ћути. Још ако једе мекану храну и ето га загарантовани поремећај говора.
Да ли дете развија данас мисаоне процесе? Да ли игра игре за мисаону класификацију (на слово на слово или каладонт за страију децу). Мисаоне серијације нема. Једино асоцијације стално има јер је доминантна активност гледање телевизије. А да ли када гледа те-ве има ротацију и равнотежу, да ли развија стопала? Нема ништа сем асоцијације. А да ли је ово оптимално за развој мозга нашег детета?
Нема ротације, нема равнотеже нема акомодације, нема фине моторике, нема ништа. А како се мозак развија – у покрету! Сваки покрет је важан, и покрет најмањег прста.
А када се вратимо 20- 30 година у назад доминантне игре су биле, за девојчице ластиш, а за дечаке кликери. Да ли се играли петнаест минута, дуже или краће. А ако узмемо да је било у просеку три сата. Дакле три сата цео мозак ради укључујући и мисаону класификацију, јер сваки покрет унапред мора да се „рачуна“.
Немојте да се чудите због чега данас имамо све више развојних сметњи. Није само моторика важна, важно је укључити и мисаоне процесе.
Извор: yumama.com