Одувек су нас учили да је неприхватљиво бацати храну, па правилно склдиштење намирница и готових јела свакако чува кућни буџет. Имамо још један изузетно важан мотив да научимо како се намирнице складиште – а то је наше здравље и здравље наших укућана, које штитимо на два начина:
– чувамо се болести које изазива покварена храна
– одржавамо нутријенте у храни на високом нивоу
Овако ћете правилно чувати неке од најчешће коришених намирница у домаћинствима:
Животињски производи
Јаја се кваре због своје порозности, па губе воду и угљендиоксид а у њихову унутрашњост продиру разни микроорганизми. Јаја пре складиштења не треба прати, јер ће се тиме уништити кутикула (мембрана на љусци) и доћиће до бржег кварења. Добра заштита од салмонеле у јајету сумњивог порекла је кување од 18 минута на 75 °Ц степени. Тврдо кувана јаја, уколико се не конзумирају, могу се ускладиштити у фрижидеру до недељу дана. Висока температура у јелима убија салмонелу, док се на ниским температурама у фрижидеру салмонеле не размножава. Фрижидер треба да буде укључен на нижи степен, не више од +4 °Ц степена. Свежа јаја се могу чувати у фрижидеру до месец дана, под условом да им љуска није оштећена и да се шири део окрене на горе.
Старењем постепено слаби мембрана око жуманца, па ће жуманце бити мање испупченог облика (видљиво када јаје разбијете на тањир). Ако је оштећена мембрана беланца доћи ће до брзе хидролизе протеина беланца и повећања количине амонијака у жуманцету. Сирова јаја се могу и замрзавати, али без љуске. Приликом одмрзавања јаја треба употребити што пре.
Остатке припремљене хране од живинског меса у року од два сата морамо одложити у фрижидер и појести у следећа три дана. Уколико не поједете у наведеном периоду, боље је бацити месо које је предуго стајало. Живинско месо би требало чувати у фрижидеру на максимално +4 °Ц. Уколико сте припремљену храну замрзли, она не би смела предуго да стоји у замрзивачу, најдуже 4 месеца. Препорука је да амбалажу пре замрзавања добро затворите и напишите тачан датум замрзавања.
У замрзивачу се на -18 °Ц могу чувати:
телетина до 9 месеци,
јунетина до 12 месеци,
млевено јунеће месо до 3 месеца,
свињетина до 2 месеца,
јунеће шницле од 6-9 месеци,
свињске шницле 2-9 месеци,
ћуретина 9 месеци,
пачије месо до 3 месеца,
свеже кобасице до 2 месеца,
печење до 3 месеца.
Риба спада у здраву храну а посебно је конзумирана као део празничне трпезе у време поста. Важно је да знамо да се свежа риба може чувати у фрижидеру само 1 дан, а у замрзивачу до 6 месеци. Још прецизније, мања и немасна риба, као и филети до 3 месеца – а масна риба попут скуше и лососа до 6 месеци .
Сиреви
Сиреве чувати до потрошње у фрижидеру, осим неотворених сирева у лименкама или рибаних сирева са конзервансима и са ознаком на етикети да се могу чувати ван фрижидера. Нека оригинална паковања сирева могу бити на собној температури, али када се отворе морају бити у фрижидеру. Најбоље је сиреве чувати на температури испод 10°Ц, али не испод 5°Ц. Сиреве чувати у добро затвореним посудама, како би се спречило продирање микроорганизама, мириса друге хране и да се не би исушивали. Добро увијени тврди сиреви у комадима, могу се чувати до 6 месеци, твди сиреви у кришкама око 2 недеље, а мекани сиреви се морају употребити у року од 5 до 7 дана.
Уља и масти
Биљна уља се чувају на хладном и тамном месту, јер на топлоти и на светлости брже ужегну. Рафинисано уље није потребно држати у фрижидеру, док се то препоручује за нерафинисана уља попут бадемовог, сусамовог, уља семенки бундеве… – а посебно ланеног уља, које је богато Омега-3 масним киселинама и стога брже може да оксидира. Трајност уља је 12 месеци, а најбоље га је потрошити у року од 6 месеци. Општа препорука је да се уља чувају у боци која је тамна исто онлико колико сменка из које је уље добијено. Маслиново уље се не чува у фрижидеру али се држи на тамном месту или заштићено папирном кесом од светлости.
Маслац/путер се чува у фрижидеру, запакован у материјал који не пропушта воду и гасове и који га штити од продирања мириса из друге хране. У замрзивачу се маслац, ако је замрзнут свеж, може држати до 9 месеци, у фрижидеру до 6 недеља – а ван фрижидера до 2 недеље.
Воће и поврће
Сезонско воће чувајте у фрижидеру у одељку за воће и поврће. Хладноћа зауставља ензимско дејство које раствара пектин у воћу и омекшава га, па би брескве и нектарине требало држати на собној температури док не омекшају и тек онда их сместити у фрижидер, где могу стајати око 2 недеље.
Јабуке се могу и до неколико месеци чувати на хладном месту, са добром циркулацијом ваздуха – а ако се чувају на топлом месту, долази до губитка влажности и јабуке постају смежуране.
Бобичасто воће је лако кварљиво, те га треба чувати у фрижидеру и то заједно са петељком на плодовима. Kада се оне одстрањују,“месо” воћа се повређује и активира се ензим који разграђује витамин Ц. Ако ово воће нећете употребити у року од дан-два, боље га замрзните.
Бундеве могу да се чувају месецима ако су целе, а сечене у комаде свега неколико дана. Требало би их конзумирати у што краћем року, јер витамин А нагиње оксидацији.
Грашак се може чувати у замрзнутом стању највише 12 месеци. Целер и цвекла, када се чувају у фрижидеру, треба да буду у пластичној кеси како би задржали свежину и чврстоћу. Тако се могу чувати до 7 дана, док карфиол у фрижидеру може да стоји 4-5 дана.
Бели лук се складишти на хладном, промајном месту да би се сачувао од исушивања и проклијавања Тако се може чувати неколико месеци, па га не треба стављати у фрижидер.
Kромпир чувати на хладном и тамном месту, за шта су погодне подрумске просторије, да би се спречило клијање и труљење. На овај начин се кромпир може чувати месецима. Напогоднија температура чувања кромпира је око 6 °Ц степени, али никако испод 4 °Ц, када долази до претварања скроба у шећер и он добија слаткаст укус. Такав кромпир ћете препознати по тамним колутивима у унутрашњости.
Орашасте плодове и семенке складиштите пажљиво због високог процента масноћа. Ради се о здравим незасићеним мастима, које се лако разлажу под утицајем топлоте и светлости. То доводи до ужеглости, па ове намирнице добјају неугодан и горак укус. Такође, постају и ризичне јер могу да изазову болове у стомаку и ирититраност црева. Буђ на орашастим плодовима и семенкама је високо ризична, а некада се ради и о канцерогеним афлатоксинима.
Чувајте орашасте плодове и семенке у добро затвореним посудама и на хладном месту. Ако ћете их користити у скорије време, чак је могуће чување и на собној температури. Међутим, ако желите да вам трају дуже од неколико месеци, чувајте их искључиво у фрижидеру или замрзивачу. У фрижидеру до 6 месеци, а у замрзивачу до годину дана.
Житарице и производи од житарица
Зрневља попут кионое, амаранта, спелте, хељде, проса… држати до потрошње у оригиналним паковањима или у добро затвореним посудама који зитарице штите од влажења и напада инсеката. Рок трајања је углавном означен на паковањима. Kварљивије су житарице од целог зрна, тј. са клицом као што је кукурузно брашно прекрупа од целог зрна, без издвајања клице.
Свеже тестенине – коре за питу и гибаницу и домаћу несушену тестенину, чувајте до потрошње у фрижидеру, али не дуже од 2-3 дана. Трајне, суве тестенине држите на сувом и хладном месту до 3 месеца.
Хлеб се чува на собној температури и то у пластичној кеси или у кутији за хлеб. На собној температури губи свежину већ за 2-3 дана, али може да стоји и до недељу дана. Свеж хлеб се може оставити у замрзивачу до 2 месеца и дуже, било да је индустријски произведен или домаћи. При замрзавању га обавезно умотајте у пропусну фолију или ставите пластичну кесу.
Извор: http://mojprvizalogaj.rs/