Oduvek su nas učili da je neprihvatljivo bacati hranu, pa pravilno skldištenje namirnica i gotovih jela svakako čuva kućni budžet. Imamo još jedan izuzetno važan motiv da naučimo kako se namirnice skladište – a to je naše zdravlje i zdravlje naših ukućana, koje štitimo na dva načina:
– čuvamo se bolesti koje izaziva pokvarena hrana
– održavamo nutrijente u hrani na visokom nivou
Ovako ćete pravilno čuvati neke od najčešće korišenih namirnica u domaćinstvima:
Životinjski proizvodi
Jaja se kvare zbog svoje poroznosti, pa gube vodu i ugljendioksid a u njihovu unutrašnjost prodiru razni mikroorganizmi. Jaja pre skladištenja ne treba prati, jer će se time uništiti kutikula (membrana na ljusci) i doćiće do bržeg kvarenja. Dobra zaštita od salmonele u jajetu sumnjivog porekla je kuvanje od 18 minuta na 75 °C stepeni. Tvrdo kuvana jaja, ukoliko se ne konzumiraju, mogu se uskladištiti u frižideru do nedelju dana. Visoka temperatura u jelima ubija salmonelu, dok se na niskim temperaturama u frižideru salmonele ne razmnožava. Frižider treba da bude uključen na niži stepen, ne više od +4 °C stepena. Sveža jaja se mogu čuvati u frižideru do mesec dana, pod uslovom da im ljuska nije oštećena i da se širi deo okrene na gore.
Starenjem postepeno slabi membrana oko žumanca, pa će žumance biti manje ispupčenog oblika (vidljivo kada jaje razbijete na tanjir). Ako je oštećena membrana belanca doći će do brze hidrolize proteina belanca i povećanja količine amonijaka u žumancetu. Sirova jaja se mogu i zamrzavati, ali bez ljuske. Prilikom odmrzavanja jaja treba upotrebiti što pre.
Ostatke pripremljene hrane od živinskog mesa u roku od dva sata moramo odložiti u frižider i pojesti u sledeća tri dana. Ukoliko ne pojedete u navedenom periodu, bolje je baciti meso koje je predugo stajalo. Živinsko meso bi trebalo čuvati u frižideru na maksimalno +4 °C. Ukoliko ste pripremljenu hranu zamrzli, ona ne bi smela predugo da stoji u zamrzivaču, najduže 4 meseca. Preporuka je da ambalažu pre zamrzavanja dobro zatvorite i napišite tačan datum zamrzavanja.
U zamrzivaču se na -18 °C mogu čuvati:
teletina do 9 meseci,
junetina do 12 meseci,
mleveno juneće meso do 3 meseca,
svinjetina do 2 meseca,
juneće šnicle od 6-9 meseci,
svinjske šnicle 2-9 meseci,
ćuretina 9 meseci,
pačije meso do 3 meseca,
sveže kobasice do 2 meseca,
pečenje do 3 meseca.
Riba spada u zdravu hranu a posebno je konzumirana kao deo praznične trpeze u vreme posta. Važno je da znamo da se sveža riba može čuvati u frižideru samo 1 dan, a u zamrzivaču do 6 meseci. Još preciznije, manja i nemasna riba, kao i fileti do 3 meseca – a masna riba poput skuše i lososa do 6 meseci .
Sirevi
Sireve čuvati do potrošnje u frižideru, osim neotvorenih sireva u limenkama ili ribanih sireva sa konzervansima i sa oznakom na etiketi da se mogu čuvati van frižidera. Neka originalna pakovanja sireva mogu biti na sobnoj temperaturi, ali kada se otvore moraju biti u frižideru. Najbolje je sireve čuvati na temperaturi ispod 10°C, ali ne ispod 5°C. Sireve čuvati u dobro zatvorenim posudama, kako bi se sprečilo prodiranje mikroorganizama, mirisa druge hrane i da se ne bi isušivali. Dobro uvijeni tvrdi sirevi u komadima, mogu se čuvati do 6 meseci, tvdi sirevi u kriškama oko 2 nedelje, a mekani sirevi se moraju upotrebiti u roku od 5 do 7 dana.
Ulja i masti
Biljna ulja se čuvaju na hladnom i tamnom mestu, jer na toploti i na svetlosti brže užegnu. Rafinisano ulje nije potrebno držati u frižideru, dok se to preporučuje za nerafinisana ulja poput bademovog, susamovog, ulja semenki bundeve… – a posebno lanenog ulja, koje je bogato Omega-3 masnim kiselinama i stoga brže može da oksidira. Trajnost ulja je 12 meseci, a najbolje ga je potrošiti u roku od 6 meseci. Opšta preporuka je da se ulja čuvaju u boci koja je tamna isto onliko koliko smenka iz koje je ulje dobijeno. Maslinovo ulje se ne čuva u frižideru ali se drži na tamnom mestu ili zaštićeno papirnom kesom od svetlosti.
Maslac/puter se čuva u frižideru, zapakovan u materijal koji ne propušta vodu i gasove i koji ga štiti od prodiranja mirisa iz druge hrane. U zamrzivaču se maslac, ako je zamrznut svež, može držati do 9 meseci, u frižideru do 6 nedelja – a van frižidera do 2 nedelje.
Voće i povrće
Sezonsko voće čuvajte u frižideru u odeljku za voće i povrće. Hladnoća zaustavlja enzimsko dejstvo koje rastvara pektin u voću i omekšava ga, pa bi breskve i nektarine trebalo držati na sobnoj temperaturi dok ne omekšaju i tek onda ih smestiti u frižider, gde mogu stajati oko 2 nedelje.
Jabuke se mogu i do nekoliko meseci čuvati na hladnom mestu, sa dobrom cirkulacijom vazduha – a ako se čuvaju na toplom mestu, dolazi do gubitka vlažnosti i jabuke postaju smežurane.
Bobičasto voće je lako kvarljivo, te ga treba čuvati u frižideru i to zajedno sa peteljkom na plodovima. Kada se one odstranjuju,“meso” voća se povređuje i aktivira se enzim koji razgrađuje vitamin C. Ako ovo voće nećete upotrebiti u roku od dan-dva, bolje ga zamrznite.
Bundeve mogu da se čuvaju mesecima ako su cele, a sečene u komade svega nekoliko dana. Trebalo bi ih konzumirati u što kraćem roku, jer vitamin A naginje oksidaciji.
Grašak se može čuvati u zamrznutom stanju najviše 12 meseci. Celer i cvekla, kada se čuvaju u frižideru, treba da budu u plastičnoj kesi kako bi zadržali svežinu i čvrstoću. Tako se mogu čuvati do 7 dana, dok karfiol u frižideru može da stoji 4-5 dana.
Beli luk se skladišti na hladnom, promajnom mestu da bi se sačuvao od isušivanja i proklijavanja Tako se može čuvati nekoliko meseci, pa ga ne treba stavljati u frižider.
Krompir čuvati na hladnom i tamnom mestu, za šta su pogodne podrumske prostorije, da bi se sprečilo klijanje i truljenje. Na ovaj način se krompir može čuvati mesecima. Napogodnija temperatura čuvanja krompira je oko 6 °C stepeni, ali nikako ispod 4 °C, kada dolazi do pretvaranja skroba u šećer i on dobija slatkast ukus. Takav krompir ćete prepoznati po tamnim kolutivima u unutrašnjosti.
Orašaste plodove i semenke skladištite pažljivo zbog visokog procenta masnoća. Radi se o zdravim nezasićenim mastima, koje se lako razlažu pod uticajem toplote i svetlosti. To dovodi do užeglosti, pa ove namirnice dobjaju neugodan i gorak ukus. Takođe, postaju i rizične jer mogu da izazovu bolove u stomaku i irititranost creva. Buđ na orašastim plodovima i semenkama je visoko rizična, a nekada se radi i o kancerogenim aflatoksinima.
Čuvajte orašaste plodove i semenke u dobro zatvorenim posudama i na hladnom mestu. Ako ćete ih koristiti u skorije vreme, čak je moguće čuvanje i na sobnoj temperaturi. Međutim, ako želite da vam traju duže od nekoliko meseci, čuvajte ih isključivo u frižideru ili zamrzivaču. U frižideru do 6 meseci, a u zamrzivaču do godinu dana.
Žitarice i proizvodi od žitarica
Zrnevlja poput kionoe, amaranta, spelte, heljde, prosa… držati do potrošnje u originalnim pakovanjima ili u dobro zatvorenim posudama koji zitarice štite od vlaženja i napada insekata. Rok trajanja je uglavnom označen na pakovanjima. Kvarljivije su žitarice od celog zrna, tj. sa klicom kao što je kukuruzno brašno prekrupa od celog zrna, bez izdvajanja klice.
Sveže testenine – kore za pitu i gibanicu i domaću nesušenu testeninu, čuvajte do potrošnje u frižideru, ali ne duže od 2-3 dana. Trajne, suve testenine držite na suvom i hladnom mestu do 3 meseca.
Hleb se čuva na sobnoj temperaturi i to u plastičnoj kesi ili u kutiji za hleb. Na sobnoj temperaturi gubi svežinu već za 2-3 dana, ali može da stoji i do nedelju dana. Svež hleb se može ostaviti u zamrzivaču do 2 meseca i duže, bilo da je industrijski proizveden ili domaći. Pri zamrzavanju ga obavezno umotajte u propusnu foliju ili stavite plastičnu kesu.
Izvor: http://mojprvizalogaj.rs/