Сва деца хистеришу. Да ли је могуће учинити нешто или само треба да сачекамо да дете одрасте? Мама из Бразила поделила је свој рецепт – он је једноставан и применљив.
Ја несам психолог ни стручњак за дечју хистерију, ја сам обична мајка 5-годишње ћерке. Ипак, чини ми се, да сам нашала „формулу“, коју желим да поделим – како се може брзо променити правац мисли детета, које почиње да прави скандал због неке ситнице.
Прво, мало наше личне историје.
Моја ћерка је пошла у вртић и била је веома нервозна због тога. Говорила је да никада неће моћи да се навикне на вртић. Kод куће је такође, све пошло наопако: Алиса се све чешће љутила и хистерисала буквално због било ког разлога, за сваку ситницу. У вртићу су ми саветовали да одем код дечјег психолога у нади да ће се тако ситуација некако нормализовати.
Психолог нам је заиста дао доста корисних савета, али један је био просто фантастичан, уз то и веома једноставан. О њему, желим да причам.
Психолог ми је рекао да деци треба омогућити да разумеју – да ми уважавамо то што они осјећају.
Тако, за време кризе, без обзира на узрок, треба помоћи детету (то се ради са децом преко 5 година) да размисле и схвате шта се дешава са њима. Тада признајемо њихова осјећања и истовремено им пружамо шансу да учествује у решавању проблема, а самим тим зауставимо њихову хистерију.
Дакле, ситуација је следећа : дете је спремно да почне да прави скандал. Повод није битан – рука лутке је отпала, време је да иде у кревет, ме жели да једа једе… једноставно не жели да ради оно што тражите. Гледам у дете у очи и мирним гласом постављам једно питање:
Је ли то велики проблем, средњи или мали проблем?
Kада је моја ћерка почела да размишља о томе шта јој се дешава, то је деловало на њу просто на магичан начин, бар код куће.
Постављам ово питање, она одговара, и ми налазимо начин да се ријеши проблем, при томе ћерка сама предлаже како да дођемо до решења.
Мали проблем је обично најбржи и најлакше решив.
Неки од проблема које она сматра „средњим“. Највероватније ћемо их решити, али не у истом тренутку – то помаже да схвати да постоје ствари за које је потребно време.
Ако је проблем озбиљан – а то што ваше дете сматра да је важно, дефинитивно се не може игнорисати, чак и ако мислите да је потпуна бесмислица – том проблему се мора посветити мало више времена. Понекад је потребно помоћи детету да схвати да у животу не иде све тако како ми желимо.
Ево недавни случај, када је овај метод одлично функционисао.
Бирамо одећу за школу, Алиса обично веома брине о томе у шта ће да обуче, посебно када је напољу прохладно. Укратко, она је хтела да обуче своје омиљене панталоне, али оне су биле на прању. Већ је почела да се дури, кад сам је питала: „Алиса, је ли то велики, средњи или мали проблем?“
Она ме је погледала и тихо рекла: „Мали“. Ми смо већ знале да је мали проблем лако решити. Питала сам је да предложи варанту решења (знала сам да јој треба времена да размисли), и она је рекла: “ Изабрати друге панталоне.“ Kажем: “ Имаш неколико панталона да бираш.“
Она се насмијешила и отишла да изабере друге панталоне. Ја јој честитам због тога што је могла сама да реши проблем, јер је важно да се похвали дете за оно што је успело, то ће ставити тачку на ситуацију.
Не мислим да постоји магични штапић у васпитању деце. Подићи дете, проћи са њим заједно све фазе развоја – права је мисија. Да, понекад бирамо погрешан пут, тада треба имати мудрост да се окренемо и пробамо други пут.
Након проласка кроз мноштво хистерија са својим дететом, коначно сам угледала светло на крају тунела и желим да подијелим ово откриће са другим родитељима. Надам се да ће код вас овај метод и код вас бити успешан.
Аутор: Фабијана Сантос
Превод Александра Ивковић
Извор: econet.ru