Један отац је сину, који је лоше учио, рекао да ће му купити бицикл ако постигне одличан успех на крају школске године. Дечак није био одличан на крају, него врлодобар. Дете сада очекује бицикл, узбуђено свим својим субјективитетом, а отац би да сазна од стручњака шта би ту било „праведно и педагошки исправно“, очигледно прецењујући компетенције стручног лица, иза кога би у ствари да се сакрије пред детеом, ако то случајно не испадне добро. Рекао сам му да не знам одговор: да ту наука нема шта да каже, да је све добро како уради, ако то што чини нечини из неке предрасуде или теорије него из срца (субјективитета) у сагласју са собом самим. Душевни мир ћете имати само онда ако је то што радите за вас лепо, часно и креативно. То наша интима захтева од нас. Ако није лепо и часно за вас то што чините, нећете бити задовољни животом. При том се у човеку рађа немир којем обично не знамо разлог.
Проф. др Светомир Бојанин, неуропсихијатар, говори за Геополитику
Neznanje je nas najveci usud. Nikada vise nauke, a manje znanja, nikada vise psihologa, psihijatara, psihoterapeuta i ostalih strucnjaka, a vise bolesti duse
Zasto ?
Zatrpani smo povrsnim i delimicnim znanjima, da ne znamo puta.
Upali smo u zamku zvanicne pedagogije, kada smo, pre skoro tri decenije, stap zamenili sargarepom i poceli da uslovljavamo dete. Tog malog- velikog coveka, da bi nesto uradilo, ucilo, pojelo. Naravno, za cinjenje, sledi obecana nagrada. U takvim okolnostima , dete naslojava zdravu emociju radosti, a za posledicu ima pohlepnu, interesnu svest. Nije li pohlepa, najveca bolest savremenog coveka. Nije li pohlepan, nasilan, emocionalno neosetljiv, nezahvalan, gospodar svima. A kako takav da bude u Dobroti i Ljubavi, kada nije u radosti, bez koje, imalo ziva dusa, ne moze. Ima samo radost od dobijanja i pustu neutoljivu glad za materijalnim.
Oduzimanjem sargarepe iliti nagrade i drugim oblicima kazne, detetu naslojavamo zdravu ljutnju do besa i gneva, Rezultate zivimo, jer’dnevno slusamo o nasilju, sto u porodici, sto u skoli, u celom drustvu.
Stihijno smo prezastitili dete od rada, reda, zivota, stihijno i nekriticki ga stavili pred ekran.
Za posledicu imamo lenjo, nesvesno i ustraseno dete.
Na kraju, umorili ga praznom pricom, jer nam drugo nista nije ostalo.
Dakle, od nase dece , u neznanju smo napravili gresnike na pqagu zivota.
Agresivne, lenje, pohlepne, ustrasene, nezahvalne i zavidne, Bez radosti, bez zelje i volje za zivotom.A takvih je sve vise.
Prema tome“ duzno postovanje Prof. Bojaninu, ali….ovde se ne postavlja pitanje “ sta je pravedno i pedagoski ispravno“, jer je otac u neznanju napravio pocetnu gresku i uslovio svog sina. Sada trazi odgovor, kako da izleci posledicu, jer je u strahu, sta moze da mu se desi, ako ne ispuni obecanje. A dobro znamo sta se sve desava, crne hronike nas uredno obavestavaju o tome.
Ovde ne pomazu prazne reci, kako nesrecni otac, treba da “ to sto cini, ne cini iz neke predrasude, nego iz srca, u saglasju sa sobnm samim“… i samo onda, ako je to sto radi, za njega lepo, casno i kreativno.
Tako sto niti zna, niti mu je posle ovakve preporuke, ista jasno.
Ima muku i to veliku, koja se resava uspostavljanjem jasnih pravila zivota i zdravih emociнalnih odnosa u porodici. Sve po modelu IZVORNOG VASPITANJA Prof. Milice Novkovic, koja je u svom visedecenijskom radu naucno dokazala, da je pet, gore navedenih vaspitnih modela, planetarno razorilo mentalno i emocionalno bice malog-velikog coveka. Od bica do nebica.
Sta nam je ciniti, dok zvanicnici ne ukinu sargarepu i oduzimanje iste ?Da sledimo ovo, nije pretenciozno ako kazem, veliko znanje, da ga primenimo u svom domu, pa kada se promena desi na individualnom planu, desice se i u drustvu.
Ako toga ne bude, slede nam scenariji vec vidjeni na zapadu, a to je bezumno masovno nasilje koje se tabletama i lepom reci, ne da leciti, vec konkretnim merama, koje krepe i dusu i telo. Merama koje nepogresivo vode u duhovni rast i preporod.
Dakle, postovani profesore, ova nauka ima sta da kaze, pa ko voli, da izvoli.
Ja sam mislio da su ovde besplatne reklame u komentarima zabranjene.