Jedan otac je sinu, koji je loše učio, rekao da će mu kupiti bicikl ako postigne odličan uspeh na kraju školske godine. Dečak nije bio odličan na kraju, nego vrlodobar. Dete sada očekuje bicikl, uzbuđeno svim svojim subjektivitetom, a otac bi da sazna od stručnjaka šta bi tu bilo „pravedno i pedagoški ispravno“, očigledno precenjujući kompetencije stručnog lica, iza koga bi u stvari da se sakrije pred deteom, ako to slučajno ne ispadne dobro. Rekao sam mu da ne znam odgovor: da tu nauka nema šta da kaže, da je sve dobro kako uradi, ako to što čini nečini iz neke predrasude ili teorije nego iz srca (subjektiviteta) u saglasju sa sobom samim. Duševni mir ćete imati samo onda ako je to što radite za vas lepo, časno i kreativno. To naša intima zahteva od nas. Ako nije lepo i časno za vas to što činite, nećete biti zadovoljni životom. Pri tom se u čoveku rađa nemir kojem obično ne znamo razlog.
Prof. dr Svetomir Bojanin, neuropsihijatar, govori za Geopolitiku