Здраво васпитање је циљ који родитељи често веома тешко постижу, поготову ако су и сами одрасли уз критику и гнев. Чак и родитељи који потичу из здравих породица имају муку да донесу праву одлуку када се нађу у некој од „оних“ васпитних ситуација. Да ствар буде гора, многобројни савети додатно збуњују и родитеље и децу.
Kако одабрати прави савет?
Васпитање деце је улагање у одрасле будућности
Популарна психологија свакодневно нас обасипа резултатима разноразних истраживања која се често не подударају са традиционалним учењем и поступцима који се преносе са колена на колено. Kако се правилно поставити према детету у одређеној ситуацији? Можда је најбоље чути искуство другог родитеља а још ако је реч о мајци шесторо деце која је уједно и магистар психологије и више од две деценије на научној бази истражује област родитељства, онда свакако треба прочитати књигу Саре Чејне Редклиф „Подижите своју децу без подизања гласа“. Читајући тај наслов вероватно ћете се запитати да ли је реч о научној фантастици, али не, у тој књизи записане су доказане истине до којих је ауторка дошла користећи једноставне методе за окончавање расправа и ублажавање сукоба.
Филозофија родитељства
Kао дугогодишња сарадница на Kлиници за лечење поремећаја у учењу у Торонту и као истраживач у области развојне психологије, Сара Чејна Редклиф саветује да о послу родитеља размишљамо као о „подршци развоју људског бића“. Такав „опис посла“ може да нас одржи на правом путу, помажући нам да поставимо циљеве који се реално могу постићи и радимо оно што је у нашој моћи како бисмо помогли деци да остваре свој потенцијал.
Уколико не желите да ограничавате развој своје деце од есенцијалног је значаја да знате како да их подижете не подижући глас!
Kако да нас деца слушају?
Први позитиван метод је коментар јер коментарисањем дететовог позитивног понашања подстичете га да изнова уради добру ствар и због тога „рђавим“ стварима треба увек придавати мање значаја него позитивним. Потврда, похвала и признање потврдиће детету пажњу и поштовање, као и захвалност.
Други позитиван метод: етикета. Позитивне етикете се користе за позитивно програмирање. Дете треба да формира слику о себи на основу својих успешних етикета и позитивних коментара. Kоје год речи да употребите знајте да ћете их користити двадесетак година ‒ сваки пут када изговорите неку похвалу уз њу додајте и позитивну етикету: „Диван цртеж. Тако си талентован!“
Промена негативног у позитивно
Ово правило је веома једноставно ‒ употребите сушту супротност етикете која најбоље описује дететово лоше понашање. Уместо ‒ „не буди безобразанˮ, реците ‒ „буди пристојан“, уместо ‒ „не буди неуредан“, кажите ‒ „буди уредан“; себичан прераста у несебичан, непажљив постаје пажљив….
Трећи позитиван ефекат представљају награде: нарочито су пожељне када желите да деца развију нови вид понашања. Правило награде садржано је у два вида понашања, кроз метод позитивне дисциплине и као део табеле награда. У пракси то изгледа овако:
K ‒ мама коментарише ‒ „Видим да мирно седиш и чекаш.“
Е ‒ мама етикетира ‒ „Стварно си веома стрпљив.“
Н ‒ мама награђује ‒ „Мислим да то заслужује чоколадицу, игрицу (или сл.).“
Награда и мито се веома разликују јер награда следи након урађеног доброг дела и дете се њоме не условљава!
Табеле награда можете да испробате једном или два пута годишње. Смислите низ задатака и на крају оставите најтежи за који следи највећа награда. Важно је да задаци имају један фокус, нпр. да дете научи да само поспрема собу или да се лепше игра са другарима.
Стратегије родитељства према ауторки Редклиф представљене су као низ мање стресних могућности. Уколико оно што тренутно радите помаже да имате добар однос са дететом, онда не мењајте ништа.
Родитељска снага потиче из здравог односа родитељ‒дете. Дете које вас воли жели да вам удовољи и донекле буде попут вас. Дете које вас мрзи жели да се дистанцира од вас и од свега што је у вези са вама. Није му стало да вас импресионира и сигурно вас неће имитирати. Нећете моћи да му пренесете ништа важно! Зато је родитељство превасходно усмерено на јачање нежних осећања између родитеља и детета. Тај циљ треба имати на уму у сваком тренутку, а нарочито када дете треба опоменути или казнити.
Приредила Наташа Нешковић
Извор: РТС