Сa вршњачким насиљем П. О. (12), из београдске ОШ „Вук Караџић“, први пут се срео још у другом разреду, када га је у продуженом боравку, за време ручка, друг из све снаге убо дршком кашике у шаку. Добио је подлив, мајка је обавестила учитељицу и позвала спорног друга у кућу, да се помире. Данас је све – још горе.
– Учитељица је све држала под контролом, али од кад су прешли у пети разред, настао је пакао – каже дечакова мајка Кристина Опсеница, иначе и сама просветни радник.
Према њеним речима, П. О. у разреду доживљава свашта: од шутирања у пределу гениталија, преко бацања патика и ранца у ђубре, одбијања ученика да са њима игра кошарку, непозивања на рођендане… Његова мајка тврди да насиље генеришу двојица-тројица дечака, од којих су неки чак добри ђаци, и да П. О. није једина жртва – четворица дечака су се већ исписала. Остатак разреда се или солидарише или су неми посматрачи. Дешава се да се нека деца приватно друже са П. О, а у школи му се и не обраћају. На „вајбер“ групи разреда му се ругају, исмевају га, праве увредљиве фотомонтаже.
– Дечаци вичу за њим „пе…у“, а један му је усред часа физичког пришао, помазио га и цинично добацио „тако воле пе…и“. Обраћала сам се разредном старешини, директору школе, Министарству просвете… Разредни не схвата ситуацију озбиљно, а у школи држе предавања против вршњачког насиља, али се ништа не мења – каже Кристина Опсеница.
Она додаје да се њен син осећа кривим јер испада да је он проблем, а не насилници. Све чешће говори да не жели у школу, побегао је два пута са физичког, а недавно је од стреса добио спазам. Када су родитељи покушали да га пребаце у ОШ „Скадарлија“, после консултација са психологом „Вука Караџића“ саопштено им је да је дечак фин, али сувише осетљив, а у „Скадарлији“ имају два проблематична одељења шестог…
– Као наставник била сам сведок много драстичнијих прича о вршњачком насиљу, али овако почиње. То је све заступљенији проблем који школе заташкавају – каже Опсеница.
Урош Момчиловић, в. д. директора ОШ „Вук Караџић“, потврдио је да је госпођа Опсеница пријавила дигитално насиље над сином:
– Реаговали смо одмах. Обављени су разговори са учесницима преписке и њиховим родитељима, а одељенски старешина је одржао час на тему међусобних односа и поштовања. Психолог је држао радионице на тему узнемиравања, провоцирања и сукоба, и како реаговати.
Психолог и педагог су и раније, каже, били укључени у решавање и превенцију вршњачких сукоба у том одељењу. – Ученик који се највише сукобљавао са другима не похађа више нашу школу и мислим да је самим тим атмосфера у одељењу много боља – каже директор.
П. О. се, по њему, никада није обратио одељенском старешини, наставнику, психологу или педагогу када је имао проблем, већ је то увек чинила мајка. На питања одељенског старешине, одговарао је да је добро.
– Школа је увек реаговала и ниједан случај није занемарен. Родитељски страх је разумљив, али не може се стално реаговати уместо детета, већ је потребно подстицати и јачати дете да само исправно реагује када је изазвано или повређено, односно усмеравати га коме да се обрати ако ситуација превазилази његове могућности – закључује директор.
Казна није решење?
Са родитељима П. О. обавио сам разговор у жељи да заједнички нађемо решење. Госпођа Опсеница сматра да би једино оштро кажњавање довело до решавања проблема, а лично сам става да казна није увек најбоље решење – каже директор.
Извор: Новости