Драги родитељи, иако то вама можда изгледа као пуко учење слова, описмењавање детета је много сложенији процес од оног који неко ко није радио у настави може да замисли. За почетак, ту су МЕТОДЕ НАСТАВЕ ПОЧЕТНОГ ЧИТАЊА И ПИСАЊА:
1) Глобална метода (Обрада појма реченице, растављање реченице на речи, растављање речи на гласове и слова – гласовна анализа и синтеза – темељ читања)
2) Гласовна аналитичко – синтетичка метода, којом ћемо се у овом тексту бавити.
Она полази од изговорених речи или реченица. Гласовна је зато што, пре упознавања слова, ученици треба да именују слику неког предмета (нпр. ауто) и издвоје из изговорене речи почетни глас (нпр. А – то је уједно ново слово које ће током часа упознати). Аналитичка је зато што се анализом речи упознају гласови/слова, а синтетичка зато што се помоћу упознатих слова читају речи гласовном синтезом (сливањемвгласова, а не словкањем).
Читање
Kада уводимо децу у читање треба да избегавамо словкање (нпр. п-а-с је пас) и истрајемо у методи сливања гласова. Нпр. приликом обраде слова И и О састављамо реч ИО. Kада на словарици сложимо реч ИО (претходно утврдивши да смо сложили реч која се састоји од два гласа, први И и други О, те да смо за слагање те речи узели из словарице слова И и О) мало размакнемо слова и предложимо деци да читају онако како показујемо. Прво изговарају слово И којем полако привлачимо слово О и тако постижемо сливање гласова ИИИООО. При обради следећих слова, деци повећавамо видно поље (Н, НА, НА-МА) како би брже читала речи спајајући слова у мање целине – слогове (не учимо их да су то слогови, него да читају спајајући два до три слова заједно – можемо их визуелно повезати луком или користити стрелицу).
Свакодневним стрпљивим читањем реченица и краћих текстова (нека сами бирају сликовнице које их занимају) треба да помогнемо деци да се ослободе читања „од слова до слова“ и оспособити их да шире видно поље на слогове те да сливају слогове (наглас и у себи) пратећи прстом текст који читају („прст читач“) како би истрајним вежбањем постали добри читачи (тачно, течно и изражајно читање с разумевањем, а не напамет).
Почетна жеља за читањем може се врло брзо угасити јер читање припада у најсложеније процесе учења и усваја се током тешког и сложеног процеса. Али, оно је важно јер је темељ сваког даљег учења. Утврђено је да добри читачи по правилу знају и добро да уче док слабији читачи уче теже, треба им више времена и имају мању способност критичког мишљења. Повезаност воље за читањем и вештине читања је очигледна: „Оно што радо чиним, најчешће ми не причињава никакве тешкоће. Оно што ми баш не успева, избегавам што више могу. Али, како све ређе читам, тако су и моје способности све мање, све док сасвим не изгубим наду да ћу то икад свладати.“
Не постоје „рођени читачи“ већ то постају вежбом и трудом уколико су достигли одређен ниво зрелости. То значи да дете треба располагати одређеним фондом речи којима се може активно служити, имати жељу да научи да чита и одређен ниво концентрације. Помозимо му на том путу.
Учитељица Инес Фалак