Gde roditelji najčešće greše kad decu uče da čitaju

Dragi roditelji, iako to vama možda izgleda kao puko učenje slova, opismenjavanje deteta je mnogo složeniji proces od onog koji neko ko nije radio u nastavi može da zamisli. Za početak, tu su METODE NASTAVE POČETNOG ČITANJA I PISANJA:
1) Globalna metoda (Obrada pojma rečenice, rastavljanje rečenice na reči, rastavljanje reči na glasove i slova – glasovna analiza i sinteza – temelj čitanja)
2) Glasovna analitičko – sintetička metoda, kojom ćemo se u ovom tekstu baviti.

Foto: Canva

Ona polazi od izgovorenih reči ili rečenica. Glasovna je zato što, pre upoznavanja slova, učenici treba da imenuju sliku nekog predmeta (npr. auto) i izdvoje iz izgovorene reči početni glas (npr. A – to je ujedno novo slovo koje će tokom časa upoznati). Analitička je zato što se analizom reči upoznaju glasovi/slova, a sintetička zato što se pomoću upoznatih slova čitaju reči glasovnom sintezom (slivanjemvglasova, a ne slovkanjem).

Čitanje

Kada uvodimo decu u čitanje treba da izbegavamo slovkanje (npr. p-a-s je pas) i istrajemo u metodi slivanja glasova. Npr. prilikom obrade slova I i O sastavljamo reč IO. Kada na slovarici složimo reč IO (prethodno utvrdivši da smo složili reč koja se sastoji od dva glasa, prvi I i drugi O, te da smo za slaganje te reči uzeli iz slovarice slova I i O) malo razmaknemo slova i predložimo deci da čitaju onako kako pokazujemo. Prvo izgovaraju slovo I kojem polako privlačimo slovo O i tako postižemo slivanje glasova IIIOOO. Pri obradi sledećih slova, deci povećavamo vidno polje (N, NA, NA-MA) kako bi brže čitala reči spajajući slova u manje celine – slogove (ne učimo ih da su to slogovi, nego da čitaju spajajući dva do tri slova zajedno – možemo ih vizuelno povezati lukom ili koristiti strelicu).

Svakodnevnim strpljivim čitanjem rečenica i kraćih tekstova (neka sami biraju slikovnice koje ih zanimaju) treba da pomognemo deci da se oslobode čitanja „od slova do slova“ i osposobiti ih da šire vidno polje na slogove te da slivaju slogove (naglas i u sebi) prateći prstom tekst koji čitaju („prst čitač“) kako bi istrajnim vežbanjem postali dobri čitači (tačno, tečno i izražajno čitanje s razumevanjem, a ne napamet).

Početna želja za čitanjem može se vrlo brzo ugasiti jer čitanje pripada u najsloženije procese učenja i usvaja se tokom teškog i složenog procesa. Ali, ono je važno jer je temelj svakog daljeg učenja. Utvrđeno je da dobri čitači po pravilu znaju i dobro da uče dok slabiji čitači uče teže, treba im više vremena i imaju manju sposobnost kritičkog mišljenja. Povezanost volje za čitanjem i veštine čitanja je očigledna: „Ono što rado činim, najčešće mi ne pričinjava nikakve teškoće. Ono što mi baš ne uspeva, izbegavam što više mogu. Ali, kako sve ređe čitam, tako su i moje sposobnosti sve manje, sve dok sasvim ne izgubim nadu da ću to ikad svladati.“

Ne postoje „rođeni čitači“ već to postaju vežbom i trudom ukoliko su dostigli određen nivo zrelosti. To znači da dete treba raspolagati određenim fondom reči kojima se može aktivno služiti, imati želju da nauči da čita i određen nivo koncentracije. Pomozimo mu na tom putu.

Učiteljica Ines Falak