Једнога дана видео сам мрава како носи голем лист. Мрав је био мален, а лист барем два пута тежи од њега…
Мрав га је носио с великим напором. Час га је вукао, час га подизао изнад главе.
Кад је дунуо ветар, лист је пао, а пао је и мрав. Лист се окретао и падао, али мрав није одустајао од своје намере. Гледао сам га и пратио док није дошао близу рупе – улаза у своју кућу.
Помислих: „Коначно је успео.“ Но, преварио сам се, јер требало је да направи још један важан корак. Наиме, лист је био већи од рупе у мравињаку и мрав га је оставио испред и ушао без терета. Промрмљах: „Јадниче, толика жртва ни због чега.“ Сетио сам се народне пословице: „Пливај, пливај и умрећеш на плажи.“ Али, мрав ми је открио тајну…
У рупу су ушли други мрави, па почели да кидају лист и односе га у маленим комадима. Чинило се да су сретни у послу. За мало времена, више није било великог листа; остали су тек комадићи које су мрави одмах увукли у рупу.
Почео сам размишљати о својим искуствима. Колико пута сам се обесхрабрио пред обвезама и потешкоћама? Да је мрав гледао величину листа, можда не би ни покушао да га понесе. Завидио сам мраву на упорности и снази.
Своја сам размишљања претворио у молитву и затражио од Господа следеће:
• да ми подари упорност мрава, како не бих изгубио вољу због падова;
• да ми подари устрајност мрава, како бих надишао свакодневне потешкоће;
• да ми подари мудрост ових мрава који су поделили терет што је изгледао тако велики;
• да ми подари понизност како бих с другима делио плодове напорног рада тако да мој пут не буде усамљен;
• да ми подари милост како бих могао попут овог мрава устрајати на путу и кад на мене навале супротни ветрови, а посебно када, због тежине обавеза, не видим јасно пут којим ми ваља ићи.
Ларве које су очекивале храну унутар мравињака гурале су мрава напред и дале му снагу да пређе пут с тешким теретом на леђима. Након тог сусрета с мравом и ја сам добио снагу на свом путу. Зато захваљујем Богу што га је ставио на мој пут и навео ме да прођем баш туда.
Ninon Rose Hawryliszyn
Извор: bitno.net