Пронашао сам један видео на Youtube-u који приказује 6 главних проблема нашег образовног система и након гледања сам једва успео да пронађем своју доњу вилицу! Преплављен емоцијама, кликнем на дугме за дељење и сетим се тада да постоје људи који би, уместо да одгледају кратак шестоминутни клип, радије прочитали текст у тишини и уз кафицу. Стога, одмах сам се бацио посла да комплетно преведем овај видео клип како би уједно и деца, родитељи и наставници на Балкану имали јаснију свест о данашњем систему образовања (школства).
Транскрипт:
Све је већи осећај да нешто није у реду са данашњим системом школства. Шта то није у реду?
Од почетка модерног доба, родитељи своју децу уписују у школу како би се припремила за живот који је пун препрека, за свет који се мења муњевитом брзином. Али наше школе се нимало нису промениле стотинама година. Наиме, највећи светски умови слажу се да је систем школства првобитно био намењен да особе припреми за рад у индустрији (фабрици). Менталитет индустријског доба, масовне производње и контроле темељ је готово свих данашњих школа.
Проблем 1. Вредности индустријског доба
Децу раздељујемо по одељењима и њима управљамо звоном. Свакодневно ђаци не раде ништа друго осим што прате инструкције, на пример, „Седите! Извуците књиге. Окрените страну 40. Решите задатак под бројем 3. Престаните са причом!“. Уколико пажљиво пратиш инструкције бићеш награђен за то ‒ добра оцена.
Вредности индустријског доба биле су врло важне за раднике у фабрици. Њихов успех је зависио од тога колико добро прате инструкције и да раде тачно оно што им се каже. Али у данашњем свету, колико далеко можете да догурате уколико само пратите упутства?
Модерни свет цени људе који могу да буду креативни, који могу да причају и пишу о својим идејама и који су отворени за сарадњу. Нажалост, наша деца не добијају шансу да развију те вештине у систему који се заснива на вредностима индустријског доба.
Проблем 2. Недостатак аутономије
Наша деца у школи доживљавају комплетно одсуство аутономије и осећаја контроле. Сваки минут дететовог живота је строго контролисан од стране система. Међутим, у данашњем свету, уколико радиш важан посао мораш лепо да организујеш своје време, доносиш важне одлуке о томе шта, када и како да радиш.
Насупрот, живот у школи изгледа потпуно другачије. Систем шаље опасну поруку нашој деци; поруку да није на њима да управљају својим животом, него само да раде оно што им се каже уместо да преузму одговорност и искористе свој потпуни потенцијал.
Стручњаци верују да је веома важно да деца имају аутономију и контролу. Није ни чудно што су наша деца демотивисана и што им је досадно у школи. Како бисте се ви осећали да вам причају шта да радите сваког минута током свог живота?
Проблем 3. Неаутентично учење
Већина онога што се учи у школи заснива се на меморисању и памћењу шеме. Систем школства дефинише општи сет знања које деца морају да поседују како би успешно завршила своје школовање. Након сваких пар месеци, њихово знање се тестира да се види колику количину градива су успели да запамте. Сви знамо да такво учење није аутентично јер већина тог знања „испари“ убрзо након испита.
Учење може да буде квалитетније, а знање много дубље и трајније. Нажалост, једина ствар коју данашњи тестови мере је способност памћења, а резултати тестова су једини показатељи који се вреднују. Овакав систем оцењивања изградио је врло нездравзе односе између ученика, родитеља и наставника. Уколико дете не прође лепо на тесту, бива приморано да иде на приватне часове и остаје по целу ноћ трудећи се да запамти углавном бескорисне чињенице које ће заборавити одмах након испита.
Проблем 4. Снови нису добродошли
Имамо стандардизовани систем школства који условљава свако дете да учи један предмет истовремено са осталом децом. Овакав концепт не поштује, чак ни не препознаје различитост индивидуе. Сви ми имамо различите снове о томе шта желимо да будемо кад порастемо, а кључ успеха у животу је да особа ради оно у чему ужива. Шта мислите, да ли данашње школе помажу деци да остваре свој сан и да постану о чему сањају?
Чини се да у данашњем систему школства нема места за питања од огромне важности:
▪ У чему сам ја добар?
▪ Шта желим да радим у животу?
▪ Како да постанем део овог света?
Систем школства ни не жели да одговара на оваква фундаментална питања. Показатељ да је ово заиста тачно су талентовани људи који су подбацили у школи (видео у овом тренутку приказује Винстона Черчила и Стивена Спилберга). На срећу, они су успели да преброде своје падове, али нису сви у стању то да ураде.
Чињеница је да немерљива количина талената и потенцијала прође неопажено кроз наш систем школства.
Проблем 5. Сви ми учимо на различите начине
Свако од нас разликује се од осталих у погледу учења; од тога, колико времена је потребно неком да нешто научи, до тога, каква помагала користи при учењу: текст, видео, предавач, илустрација, задатак итд. Нажалост, систем школства не препознаје ни овај проблем, па уколико неко спорије савладава неки предмет од осталих сматрамо га недовољно способним.
Проблем 6. Предавања
Данас, деца присуствују предавањима више од 5 сати дневно. Ту је проблем! Сал Кан из Кан Академије класична предавања назива дехуманизирајућим искуством – учионица са 30 деце са прстом на уснама од којих ниједном није дозвољено да интерагује са осталима. Такође, у сваком одељењу има деце која одступају од стандарда – неко дете разуме и учи брже, а неко мало спорије; исто тако, дете које седи у првој клупи имаће већу концентрацију него оно које седи у задњој.
Интернет је данас готово свима доступан, заједно са свим информацијама које са собом носи. Данашња технологија је свима учинила могућим учење било чега и то на безброј различитих начина. Али из страха да се ова идеја не отме контроли, систем школства избегава да користи овако невероватне ресурсе.
Знајући да је индустријско доба створило систем школства, свесни смо да је још од тада остао непромењен, а напретком технологије постаје мање ефикасан.
Уколико желимо да наша деца спремна кроче у живот, морамо да се побринемо да ефикасније уче и сазревају током процеса образовања. То значи да морамо да мењамо застарели систем школства што пре!
Aутор: Лазар Кулашевић