С обзиром на постојање великог броја контрадикторних савета, данашњим родитељима изузетно је тешко да пронађу одговор на питање – како одгајити стабилно, лепо васпитано, одговорно дете?
Објаве о “размаженој” деци постале су готово свакодневне, а већина одраслих, зрелих људи данас не може да се дочуди какве су ово генерације које стасавају и каква нас то будућност чека. Изјава да су данашња деца нарцисоидна, лења, неваспитана има на сваком кораку.
Док чита такве чланке, један млади родитељ осећа се збуњено, оптерећено страхом и помешаним порукама. Како исправно поступити? У чему грешим?
Оно што ме највише плаши је то што смо толико надвладани страхом од осуђивања у модерном родитељству да се чини сигурнијим (и много лакшим) не предузимати ништа, укључити телевизор и сакрити се у имагинарном свету технологије.
Постоји ипак нешто што треба да знате.
Основа за особине као што су великодушност, одговорност, уважавање, топлина, љубазност, марљивост гради се још током раног детињства.
Сад следи тежи део.
Све започиње с нама – родитељима. Деца нису у стању да зрело размишљају о томе зашто не треба да се понашају на одређени начин, а камоли да нешто поводом тога предузму. То започиње с нама као родитељима. Ми постављамо темељ за одгој стабилне деце.
Ево 13 једноставних начина који нам помажу да то урадимо. Вратимо се основама.
Границе
Тешко је поставити границе према деци и придржавати их се. То поготово важи кад се деца опиру, непрестано вриште или прете говорећи ствари попут “Мрзим те!” Запамтите да кад се деца овако понашају, они испуњавају своје потребе на једини начин који познају.
Оног тренутка кад видите да дете смањује интензитет негодовања и вриштања, то заправо значи да је кренуло с процесом прихватања границе. Кад је ваша граница у облику зида (а не врата која збуњују повременим отварањем и затварањем), ваше дете ће одскочити и евентуално започети с радом на задовољењу својих потреба на други начин.
Свет је врло хаотично место. Границе не само да стварају осећај приземљености код вашег детета, него му помажу и у истрајности. Зато запамтите, за то служе циглени зидови, не врата.
Рутина
Детињство пружа многе нове и изазовне садржаје. Учење самоконтроли, сaосећајности и како се спријатељити и неговати односе с другима. То су све врло ВЕЛИКЕ ствари за децу. Коришћењем једноставних помагала, као што су картице с исписаним рутинским задацима може помоћи деци да се осећају приземљено и опуштено. У ствари, кад су сигурни у то шта могу очекивати у време јела, јутра и вечери, то сваком детету даје осећај олакшања.
Ваше дете је тврдоглаво? Још боље. Рутина осигурава деци осећај контроле, што је врло важно тврдоглавом и одлучном детету.
Рани одлазак на спавање
Сан је врло важна ставка у развоју здравог мозга. Помаже нам у обради дневних догађаја и учењу из њих. Мозгови деце непрекидно се развијају и стварају нове неуронске везе. Сан им је апсолутно потребан за неговање тих нових веза.
Растрзани дечјим активностима, школом и временом проведеним с технолошким уређајима, деца касније одлазе у кревет и теже им је да се умире пре него што заспе. Међу најосновнијим радњама које можете подузети за понашање, здравље и добробит вашег детета је да им помогнете да се довољно наспавају.
Саосећајност
Шта деци стварно треба за срећу и успех? Одговор већину изненађује: саосећајност. То је способност која нам омогућава да се ставимо у положај друге особе. Нова истраживања показују кључну улогу саосећајности у предвиђању среће и успеха детета.
Иако су деца предодређена да брину, нису рођени саосећајни, баш као што се не рађају знајући како да наруче белу кафу у Старбаксу. То је понашање које се научи.
Загрљаји
Ово је цитат Вирџиније Сатир, цењеног породичног терапеута: “Потребна су нам четири загрљаја дневно за преживљавање, осам за очување и дванаест за раст.”
“Грљење подстиче ослобађање окситоцина, познатог и као хормон љубави. Тај хормон среће има вишеструко деловање на наша тела. Један од учинака је подстицање раста. Истраживања показују да грљење у врло кратком року подиже ниво окситоцина. При повећаном нивоу окситоцина, нивои неколико других хормона као што су инсулину сличан хормон раста 1 (ИГФ-1) и живчани хормон раста (НГФ), су такође повишени. Негујући додир загрљаја можете поспешити раст детета.” (Памела Ли, покретач странице “Parenting for Brain”)
Заиграни родитељи
Деца не говоре “Имао/ла сам напоран дан (…) Можемо ли да разговарамо?” Они кажу: “Хоћеш ли да се играш са мном?” Lawrence Johen
Више не одвајамо много времена свог живота за забаву и играње. Наши дани испуњени су стресом, обaвезама и напорним радом, и више него икад смо неповезани са својом децом, а да то и не примећујемо. Игра је рад за децу и да бисмо се повезали, морамо се играти с децом. Одложите мобилне телефоне и схватите да нас деца требају нас за игру.
Време проведено напољу
“Кретање путем активне слободне игре, поготово на отвореном, унапређује све аспекте дететова живота, од стваралаштва преко школског успеха до емоционалне стабилности. Деца која то не чине онолико колико је потребно имају много потешкоћа – од проблема с управљањем осећањима (нпр. плачу кад им испадне шешир), држањем оловке или превеликом употребом силе при додиривању остале деце.” (Merul Davids Landau, ауторка књиге „Enlightened Parenting”)
Кућни послови
Без обзира на то што је тешко остати упоран при наговарању деце да обаве кућне послове, деци то искуство користи.
Истраживања показују да деца задужена за обављање одређених кућних послова имају веће самопоуздање, одговорнија су, боље се носе с фрустрацијом и одлажу задовољавање потреба, што доприноси бољем успеху у школи.
Штавише, истраживање које је спровео Marty Rossman показало је да укључивање деце у кућне послове у раном узрасту може имати позитиван учинак и касније у животу. Он тврди: “Наиме, најбољи предсказатељ успеха младих одраслих људи (у средњим 20-им годинама је суделовање у кућним задацима у узрасту од три до четири године.”
Веће ограничење времена проведеног за екраном
“За нормалан развој неуронских мрежа мозга теком критичног раздобља детету су потребни специфични подстицаји из околине. Таква правила еволуирала су током векова људске еволуције, стога не чуди што такви подстицаји не долазе с екрана данашњих таблет уређаја. Ако мало дете проводи превише времена испред екрана притом не добијајући потребне подстицаје из стварног света, његов/њен развој се успорава.” (Liraz Magrarit, “Иза понашања онлине”)
Искуства, не предмети
“Деца траже мање ствари, а много више смислених искустава. Кад одрасту, не памте предмете, него време кад сте ишли да хватате пуноглавце у језеру или градњу пешчаног дворца којег је талас срушио на плажи. Најбоља животна искуства коштају мало или нимало, као што је пикник у парку, дување мехурића у дворишту, цртање кредом на плочнику или лоптање, где заједно проводите време. Деца само желе квалитетно да проводе време са својим родитељима.”
Смањење журбе
“Предлажем родитељима да одвоје мало времена за посматрање своје деце, без обзира на то да ли се играју, пишу домаћи или једу ужину. Успорите и осетите тренутак. Запамтите и подсећајте се како су ваша деца изузетна. Сама пауза, чак и тренутна, може направити помак.” (John Daffy, клинички психолог)
Књиге за читање
Једна од најважнијих ствари које родитељи могу учинити за децу, осим бриге о здрављу и сигурности, је читање с њима. То значи започети док су новорођенчад и још не могу да говоре и настављање дуго у годинама кад могу сами да читају. Истраживање за истраживањем показала су да рано читање с децом помаже у учењу говора, интеракције и повезивања с родитељима те раног усвајања читања, док читање с децом која то већ знају им помаже у зближавању са својом породицом, разумевању света око себе и развијању емпатије.
Музика
“Научно је доказано да кад деца науче да свирају, њихови мозгови почињу да осећају и обрађују звукове које иначе не би могли да чују, што им помаже да развију “неуропсихолошко разликовање” које може помоћи у развоју писмености и допринети бољим резултатима током школовања.” (Melissa Locher)
Извор: themilitarywifeandmom.com
Приредила: А. Цвјетић