Будите доследни у казнама, али и у испуњавању обећања, разговарајте о свему отворено и стално показујте детету да га волите
Сваки родитељ жели да буде ауторитет свом детету, да га оно поштује, уважава и слуша. До првих већих сукоба најчешће долази у адолесценцији, али чак и сасвим мало дете без родитељског ауторитета може да буде врло проблематично и да се лоше понаша. Важно је знати да ауторитет није нешто што се подразумева самом чињеницом да сте отац или мајка, већ се постепено гради и стиче. Да бисте то постигли дете пре свега мора да вам верује, јер ако нема поверења, уколико сте му често давали обећања, а ретко их испуњавали, неће уважавати ваш став и мишљење. Такође, ако му понашањем пошаљете поруку да нешто забрањујете или га кажњавате само зато што сте лоше воље, љути или нервозни, нећете имати добар однос.
Никада не критикујте дечју личност него само поступак и увек истрајте у казни, као и у обећањима. Само правично строг, нежан и доследан родитељ може изградити ауторитет код свог детета, тврде стручњаци.
Деца слушају само онда када су сигурни да њима нећете манипулисати и да увек важе иста „правила“, без обзира на околности. Када малишани искусе да родитељски захтеви имају смисла, тада прихватају њихове ставове, мишљење и речи.
Битно је да дете не кажњавате физички. „Прави“ ауторитет не огледа се у страхопоштовању, већ у дететовој самодисциплини. Тачније, дете вам верује и поштује ваш ауторитет само ако не морате да га присиљавате да се понаша на одређени начин. Ауторитет није важан само да би се дете понашало васпитано и културно него и за правилан психички развој.
Недостатак родитељског ауторитета гради децу у личности са мањком самопоуздања. Деца имају потребу да буду заштићена и да им се испуне потребе. Уколико им је то ускраћено, одрастају у уверењу да је њихово окружење хаотично и да родитељи на то не могу да утичу. Важно је да схватите да постоји имагинарна граница која дели подршку и подстицај од мешања у дететов живот.
Препознати ту границу је најтежи изазов васпитања, јер је родитељи олако прелазе и не дозвољавају детету да доноси самосталне одлуке, да има своје мишљење и ставове. Зато је битно да детету увек објасните и образложите своје васпитне методе, да признате када нисте у праву и кажете „извини“, дозволите му да донесе одлуку, али и да преузме одговорност за њу. Док су деца мала, то могу бити ситне ствари и одлуке које ћете им препуштати (шта ће да обуку, шта ће да гледају на ТВ, чега ће се играти), а исти модел требало би да се преноси и на битније животне одлуке како деца буду зрелија. Јер, када одлучујете уместо детета, намећете му личне жеље и амбиције и однос, уместо на подршци и поверењу, базирате на манипулацији.
Будите стрпљиви, покажите детету да имате времена за њега. Кад год нешто постигне или самостално уради, реците му колико сте поносни. Испуњавајте обећања. Разговарајте о свему отворено. И најважније од свега је да дете стекне осећај да је у свом дому заштићено и сигурно, да је то место где га неће осуђивати и грдити без разлога. Ту треба да буде прихваћено са свим својим манама и врлинама. Једино тако одржаћете ауторитет, а детету дозволити да развија идентитет и личност на прави начин.