Електра комплекс код девојчица јесте, на неки начин, пандан Едиповом комплексу код дечака.
Електра комплекс чини се доста тежи за разумевање, а и објашњавање од комплекса Едипа, али ћемо покушати да га учинимо доступним разумевању свакоме од нас.
Сличност са комплексом Едипа је у томе што такође представља комплекс као скуп нечега. Скуп осећања, фантазама, тежњи, несвесних процеса и понашања. Сличност је и у периоду детињства када долази до појављивања Едиповог или Електра комплекса, а тај период је оквирно око треће године (с тим што се Електра комплекс код девојчице не разрешава око шесте године као што је то случај са дечацима, него траје доста дуже). Сличност са Едиповим комплексом је и у томе што Електра комлекс захтева да га мала личност девојчице разреши (на успешан или неуспешан начин ), а и у томе што се у успешном разрешењу Електра комплекса налазе између осталог корени зачетака здраве хетеросексуалности код девојчице.
У преедиповом или преелектра стадијуму (пре треће године ) девојчица је као и дечак везана веома за мајку. Дакле потпуно исто као и код дечака, прва особа коју девојчица воли јесте мајка. Први објекат њене љубави јесте мајка. Девојчица у овом преедипалном или преелектра периоду показује изражену везаност за мајку, тражи њену пажњу, чак се да приметити и љубомора када мајка комуницира са оцем, пријатељицама или другим особама. Девојчица се изузетно труди да мајчину пажњу скрене са других особа и врати на себе како би била центар њеног света. У Електра фази девојчица ипак почиње да све више демонстрира потребу за оцем, његовом пажњом, тражи игру са њим и било какву размену са оцем.
Зашто се девојчица у Електра стадијуму фокусира на оца и да ли је то за њу једноставан чин?
Никако није једноставан чин и настаје под утицајем несвесних процеса: фантазама, осећања, жеља и тежњи које називамо тим комплкесом. Девојчица постаје све више свесна својих гениталија и временом увиђа да су њене гениталије исте као и код мајке. Дакле постаје свесна да она, као и мајка, нема мушки полни орган. Оно што се тада дешава у мислима и подсвесним процесима девојчице изгледа отприлике овако:
„Jа сам мислила да смо сви исти али изгледа да и мени и теби мама, нешто фали. Фали нам то што има тата. Он је по томе, изгледа, већи или нешто бољи од нас. Можда због тога дозвољаваш да ти приђе и да те воли. Можда га због тога и волиш? Можда си ми ти то ускратила и узела и љута сам на тебе јако. Онда би и ја требалo да имам то што и он. Уколико будем блиска са њим можда ће ми он помоћи да добијем и ја такву моћ. Ја желим да имам све што и тата. Уосталом, како ја могу да привучем твоју љубав и пажњу, мама, ако ја немам исто што и тата?” Девојчица почиње да жели снажну унију са оцем, све више тражи игру, размену са оцем и све више показује интерес за оца.
Зашто је важна ова унија и емоционална размена и размена кроз игру са оцем?
Због тога што се на овај начин и кроз ове подсвесне процесе заправо рађа или тенденција ка поседовању особа супротног пола, корен интересовања за особе супротног пола, за дечаке и касније мушкарце. У овом моменту уније са оцем лежи корен хетеросексуалности у здравом психосексуалном развоју девојчице. Како би је другачије уопште у животу интересовао супротан пол? Како када је први објекат њене везаности мајка која је исто женског пола?
Уколико девојчица не успева да превазиђе овај период и остане на степену превелике везаности за оца, обично у одрaслом добу изражено тражи партнере који изузетно подсећају на оца. Рецимо, уколико је отац био официр и често је носио униформу, она као жена може показивати интерес за мушкарце који су војници, пилоти, милицајци и слично. Могу и физички њени партнери у животу изузетно подсећати на оца. Такође, уколико је отац био миран, тих и повучен могу је занимати баш такви, мирни и повучени мушкарци.
Шта се дешава када у животу девојчице недостаје отац?
Како ће она развити интерес за супротан пол? Не треба бринути због овога. У животу жене тада постоји или очух који ће заменити улогу оца или постоји нека мушка фигура са којом мајка остварује било какву квалитетну размену. Постоји можда ујак, пријатељ или било ко у односу на кога ће девојчица показати неки интерес или појачано интересовање. Биће, наравно, комплексније и теже девојчици да прегура овај пут јер можда та особа супротног пола није константно присутна, али несвесни процеси нађу пут и објекат свог разрешавања.
Како се успешно разрешава Електра комплекс код девојчица?
Временом девојчица почиње да разуме да она и мати нису непријатељи, да јој мајка није одузела било какву моћ и почиње поново да се идентификује са мајком. Поприма све више женске, тачније мајчине карактеристике понашања. На пример: начин на који хода, држање, говор, начин на који се чешља доста подсећа на мајчин. Касније у животу девојчица и друге женске фигуре узима за идентификацију па и њих у нечему имитира. Ето нам изузетне важности васпитачица у вртићима, учитељица у нижим разредима основне школе. Све су то изузетно важне особе са којима се девојчица идентификује. Тако лаганим корацима од девојчице постаје девојка, па жена, а све ове женске особе су оставиле један веома значајан траг у развоју и на путу постанка од девојчице ка жени.
Како се неуспешно разрешава Електра комплекс код девојчица?
Неуспешно разрешен Електра комплекс може се огледати у томе да жена никада не преовлада подсвестан бес или мржњу према мајци. Може се и у одраслом добу жалити да је мајка никада није довољно волела, да је била престрога и да изнађе друге разлоге зашто она не воли своју мајку онолико колико би требало (Овде мислим на случајеве када је мајка била сасвим адекватан родитељ, али је увек остала некако одбачена од стране своје кћери). Такође, неуспешно разрешење Електра комплекса подразумева и да се девојчица никада не идентификује довољно са својом мајком.
Зашто је Електра комплекс комликованији од Едиповог?
Због тога што девојчица има задатак да прво прихвати првобитан објекат своје љубави, мајку, а онда да је одбаци како би показала интерес за оца и тиме покренула корен интересовања за супротан пол у раном детињству. Потом поново мора да прихвати своју мајку и превазиђе бес ка њој како би се са њом идентификовала и развила своју женскост кроз поиствећивање са мајком. Код дечака ипак, мање је компликован процес с обзиром на то да дечак са првобитног објекта љубави – мајке, прелази на идентификацију са оцем.
Аутори: Ивана Синђић, дефектолог и системски породични психотерапеут и Биљана Ћулафић – педагог, системски породични и ЕДМР терапеут, психотерапија Синђић