Ванда је у моју кућу ушла држећи млађег сина за уво.
„Пусти дете, пријавићу те за злостављање!“ викнух, иако сам тек пробуђена.
„А свог министра нећеш да пријавиш за злостављање?!“, викала је, док је дечко ослобађао своје уво из мамине руке. Тачније, лево уво из мамине десне руке.
Ја то матемтички прецизно морам да опишем, јербо нисам никад полагала завршни из математике, а знам односе у простору. На основном нивоу, додуше…
Замолим је да ми полако исприча, јер сам тек устала, нисам дежурна на завршном и не знам шта се догађа.
Припали она једну моју цигарету, па почне, крешендо: „Још синоћ сам чула да је неко пробио тешку стражу твог министра и да се тестови продају по сокацима. У Бг, наравно, не у нашем селу. Као, овог пута је из кесе, не из нечијег брусхалтера. Мени то мало перв звучи, не из бруса, него из кесе, али, одосмо за Бг. Пошаљем овог мамлаза да нађе тестове. Купи он све, целе ноћи се спремао, кад, пошаљу их кући данас.
Кажу, одложен тест из математике. Кажу, то се у Србији дешава на сваких 6 година. Еееј, на 6 година, као Худинијева комета!“
Не стигох да је исправим, да није Худинијева, и да… ма, џаба, кад се Ванда захукта, нема шансе…
„А знаш зашто сам љута? Зато што ТВОЈ министар каже да је НЕКО из резервне кесе продао тестове! А овај мој несвет купио тестове из ПРАВЕ кесе, а не резервне!
Видиш како ОН злоставља децу, а не ја?! Сад ми дете истраумирано, ем због тога што појма неће имати у четвртак, ем што је џаба учио погрешне тестове, ем што је џабе устајао јутрос за непостојеће полагање…“
Ћутала сам и зурила у њу. Кога да правдам? Није исти министар као онај од пре 6 година. Није ни брусхалтер, кеса је. По мом мишљењу, није иста ситуација. Онда није било тешке страже, сад има. Значи, неко је спретнији овог пута. Додуше, министар ко и сваки министар, окриви директоре и теткице, неће ваљда себе и своје стражаре…
Гасећи цигарету, не примећујући да јој је син збрисао негде, Ванда ми важно саопшти: „Знаш шта, ја никад нисам полагала те матуре, али имам идеју: Пошто се тестови штампају тамо где и и новац, сигурно неко има новца из неке резервне кесе, да прода бар упола цене! Одох да се обогатим, а ти, молим те, пробуди овог мог билмеза за комбиновани сутра, можда убоде бар неку комбинацију!“
Аутор: Ивана Бошњак Бошњак
Извор: Из дневника једне учитељице