И они који су адаптацију прошли пре годину или две, ових дана прибојавају се новог почетка. Већина деце заборавила је како то изгледа сваког јутра устајати рано и читавог дана поштовати тачан распоред. Да ли ће с лакоћом и одушевљењем дочекати први дан вртића, жељни друштва и динамичних дана или су се лако и радо навикли на то да немају баш никакве обавезе, па ће одлазак у вртић бити као да иду први пут?
Има и оних који заиста иду први пут, а сви они сигурно осећају страх и неизвесност са којима их многи родитељи сада шаљу у вртиће.
Данас смо ишли да купимо патофне. Ања је своје вртићке прерасла за пуна два броја. Изабрали смо их брзо и лако, а кад су се после поподневне дремке пробудили и кад је дошло време да идемо по потврду да смо здрави, мој четворогодишњак схватио је да он заправо не жели у вртић. И док Ања једва чека да улети у своју предшколску групу, с њим сам морала да прибегнем једном малом трику за који сам недавно чула и који ми се јако допао.
“Добро, Оги, разумем да не желиш. А кажи ми, шта ти се у вртићу баш свиђа, а шта ти се онако баш и не свиђа?”
“Не свиђа ми се што ће ми се смејати јер сам пре плакао” – каже он кроз сузе.
“Па сви су пре плакали. И опет ће неки плакати. Али то је зато што су заборавили на све лепе ствари које се у вртићу дешавају.
Него, ја имам за тебе једну тајну. Један трик за који ћемо знати само ти и ја. Може ли?”
“Може…”
“Овако ћемо. Пре него што сутра кренеш у вртић, да нико не види, ући ћемо у твоју собу и ја ћу ти џепове скроз напунити пољупцима. Колико год може да стане! А ти, кад ти затреба мој пољубац само извади један или два из џепа и залепи на обрашчић. Важи?”
Оги клима главом и проверава да ли његов шорц има џепове. Устаје и одлази да руча, много боље воље. А ја чекам сутрашње јутро и питам се хоће ли стварно вадити пољупце из џепова онда кад пожели мамин загрљај?
А. Цвјетић