Академик Владимир Костић говорио је на отварању конференције „Будућност образовања у Србији – од идеје до промене“, у организацији Зелено-левог фронта и том приликом подсетио да су некада по селима Србије само учитеље звали „господом“, а да су данас они смештени на маргине друштвеног значаја.
„Према подацима из 2021. године у основним школама 48 одсто наставника и учитеља није имало стални радни однос, док је у средњим школама та цифра износила 51 одсто.“ – казао је Костић.
Уз такву егзистенцијалну несигурност, социјалне и политичке последице таквог стања могу само да се наслуте.
„Да ли се приближавамо тачки када ће само мазохисти бити заинтересовани да нам уче децу и младе?“, упитао је Владимир Костић.
Он је оценио да се образовање, глобално, суочава са новим проблемима, попут драматичног пораста знања – односно тврдњи да је интернет мајка свих енциклопедија.
Сви који имају добро памћење у стању су да складиште нове информације, али потребно је знати шта упамтити, а шта заборавити, ту је потребна већа вештина, цитирао је Костић Умберта Ека.
„Данас, утопљени у информације остајемо гладни знања“
„Моје мишљење је да ће школа неким малим делом морати да се врати Сократовој и Платоновој идеји дијалога која истине не прописује, већ их тражи, испитује их у сенци старомодне етике“, рекао је Костић.
Он, међутим, додаје да је питање да ли су друштво, школа, професори, па и ђаци спремни за то.
„Хиперинфлација одличних оцена ствара илузију да је школа у Србији добра“
Костић наводи да се образовање мора припремити за будуће генерације, научити их способностима и вештинама за глобално радно место и нелинеарни ток каријере.
Према његовим речима, о квалитету образовања у Србији говоре резултати екстерних провера по којима 45 одсто 15-годишњака спада у категорију функционално неписмених, док је број оних који постижу врхунске резултате занемарљив.
Костић је рекао да је хиперинфлација одличних оцена стварала илузију да је школа у Србији добра, ученици су на завршним испитима из српског и математике освајали 11 поена од могућих 20.
Принципи слободе и аутономије високошколских установа дефинисани су различитим међународним документима, али према истраживању из 2017. године све димензије аутономије у Србији су на нивоу средње ниске, констатовао је он.
У међувремену, указао је Костић, догодиле су се законске промене које ће те оцене погоршати.
Извор: ФоНет/Зелена учионица