Možda će zvučati paradoksalno ali, ponekad, najbolji način da pomognete svom detetu da bude uspešno i srećno, jeste da ih malo zauzdate. Iako se o deci često govori da su danas mnogo manje spremna da vredno rade i bore se za nešto, treba reći da to ne važi za svu decu. Usudićemo se da kažemo da čak ne važi ni za većinu. Veliki broj dece, one o kojoj se malo govori, su deca koja se bore da postignu neki rezultat kako bi se istakli i dokazali. A to, ako ne uspemo da prepoznamo na vreme, može da postane velika prepreka njihovom zdravom emocionalnom životu.
Tako bar kaže Jennifer Breheny Wallace, nagrađivana novinarka Njujork Tajmsa i autorka bestselera “Nikad dovoljno: Kad pritisak postane toksičan i šta možemo da uradimo po tom pitanju”. Wallace je istraživala ideju “toksične kulture postignuća” i načine na koje ekstremni pritisak da ostvare sve svoje potencijale može uništiti mentalno zdravlje deteta.
U sklopu tog istraživanja koje je sprovela u saradnji sa psiholozima sa Harvarda, intervjuisano je 6.500 roditelja. I verovali ili ne, u većini slučajeva, roditelji su tvrdili da deca sve te silne dodatne aktivnosti sama traže i pohađaju po svojoj želji.
“Ali roditelji koje sam ja upoznala, a čija su deca imala najzdraviji balans slobodnog vremena i obaveza, vrlo često su sami na neki način sputavali njihovu želju. Nisu ih ohrabrivali da zgrabe svaku priliku.” – kaže Wallace.
Deca često samo žele da prate svoje okruženje i da se istaknu, upišu najbolje škole ili jednostavno pokažu da mogu da prate tempo savremenog života koji je deci nametnut.
“Vaše dete možda i inicira sve te obaveze, ali svi mi zajedno smo ih smestili u okruženje u kom se to od njih prećutno očekuje.” tvrdi Wallace.
A kako je pokazalo istraživanje, stavovi i ponašanja umeju da budu zarazni. A mentalno zdravlje dece i tinejdžera može se pogoršati i ako su u društvu dece koja su pod stresom zbog škole i obaveza.
A kada se to desi, kada vidite da je dete sebi zadalo previše obaveza, vaš posao je ne da budete ponosni na to što je tako vredno, već da insistirate na tome da malo uspori.
Ali, morate usporiti i sami. Morate pokazati da vam posao nije najvažniji na svetu i biti model zdravih životnih navika. Nemojte pretrpavati svoj raspored obavezama. Obezbedite sebi dovoljno sna, ali i dovoljno kvalitetnog vremena s porodicom. Onog vremena tokom kog ne proveravate mejlove ni društvene mreže.
“Naša deca vide neusklađenost između naših reči i dela. Nema svrhe da se iscrpljujete do poslednjeg atoma, a da im onda govorite kako sami treba da uspore.” ističe Wallace.