“Уопште ме не слушаш!” Сигурно да сте чули тинејџера да изговара ове речи. Типична фраза коју прате осећања фрустрације и љутње код тинејџера, а која буди осећај кривице код родитеља.
Кад сте родитељ тинејџера, врло је вероватно да ћете у одређеним периодима имати осећај да све радите погрешно. Да је све што кажете погрешно.
Ево једне суве, једноставне истине: Тинејџери, углавном, желе да с вама поделе своја осећања и оно што им се дешава, без ваше повратне реакције. Родитељима је, с друге стране, баш тешко да се суздрже од тешења, давања савета, и покушаја да ситуацију некако реше.
Да, знамо да су вам намере само добре, али ретко је то оно што је вашем тинејџеру потребно.
И баш зато је веома важно да родитељи науче разлику између тога да своје тинејџере чују и да их слушају. Чути речи које неко говори није исто што и саслушати га.
Када тинејџерима дате ту преко потребну дозу независности која им и развојно припада и покажемо им да имамо поверења у њихову способност решавања проблема, тада ствари почињу да се мењају.
5 ефективних фраза за комуникацију са тинејџерима
1. “Како ти сад могу најбоље помоћи?”
Када питамо свог тинејџера који је најбољи начин да му будемо подршка, шаљемо поруку да имају контролу над ситуацијом и да смо вољни да сарађујемо.
2. “Овде сам за тебе.”
Дајте им простор да процесирају осећања. Није никаква тајна да адолесценти имају баш снажна осећања. Од њих се очекује да умеју и да их контролишу јер су већ готово одрасли. Али њихов се мозак још развија и вештина коју од њих тражимо једноставно им није „доступна“ у моментима кад су рањиви.
С друге стране, рећи узнемиреном тинејџеру ствари попут „смири се“ или „удахни дубоко“ неће баш много помоћи. Јер ако покушате да свог тинејџера наведете да утиша емоције, практично им говорите да то што осећају није нарочито велико ни важно.
Не морате се слагати са њиховим емоцијама или реакцијама. Циљ је само да им покажете да сте ту за њих. А понекад је тишина најбољи начин.
3. “Шта ти мислиш о томе?”
Само зато што сте можда некад били у сличној ситуацији и верујете да ваше искуство може помоћи вашем детету, није нужно тако. Родитељи желе да поделе своја искуства јер имају добре намере, али тинејџери ово виде као покушај да им се одржи још једна лекција, с чим долази још једна чувена тинејџерска фраза: „Ово није исто и нема везе с тобом!“
Да, тинејџери умеју да буду егоцентрични, а развојно је сасвим нормално да буду фокусирани на себе и да им је тешко да емпатишу с другима.
Адолесценте ретко питају шта желе, па кад одрасли постави ово питање то им даје прилику да размисле да преузму одговорност и развијају вештину решавања проблема.
4. “Нисам сигурна шта је најбоље да ти кажем”
Амерички професор Brené Brown је то најбоље објаснио: “Ретко ће одговор ишта поправити. Оно што сигурно хоће је осећај повезаности.”
Као родитељи, имамо снажну потребу да пронађемо праве речи и кажемо баш оно што би требало, као да савршене речи могу поништити нешто лоше што им се догодило.
Кад отворено изговорите да нисте сигурни шта је најбоље да свом детету кажете у том тренутку, то показује аутентичност, спремност да признате да немате одговор на све увек.
5. “Могу да замислим какав је осећај…”
“Ето, зато ти ништа и не говорим!” је још једна тинејџерска фраза. Они су тако брзи кад треба да нам кажу да нешто не радимо добро, али ретко добијамо конкретну повратну информацију шта би требало да радимо другачије.
Кад кажете „могу само да замислим какав је осећај“ ви заправо признајете перспективу из које ваше дете види ситуацију. А то, само по себи, смањује шансу да ће они изговорити једну од својих чувених фраза.
Дакле, у суштини, није нарочито битно коју од ових реченица ћете изговорити, па чак ни да ли ћете иједну. Важно је да се у вама не пробуди родитељска потреба да све одмах поправите или да свом тинејџеру објасните да то што му се дешава уопште није тако велико као што њему изгледа.
Да, велико је. Онолико колико се њему чини. Признајте му то и само будите ту.
Напишите одговор