Ako nikako ne uspevate da sa svojim tinejdžerom pronađete zajednički jezik, možda je razlog taj što pokušavate sve da popravite

Posted by Autor: Aleksandra Cvjetić 29. april 2023.

“Uopšte me ne slušaš!” Sigurno da ste čuli tinejdžera da izgovara ove reči. Tipična fraza koju prate osećanja frustracije i ljutnje kod tinejdžera, a koja budi osećaj krivice kod roditelja.

Kad ste roditelj tinejdžera, vrlo je verovatno da ćete u određenim periodima imati osećaj da sve radite pogrešno. Da je sve što kažete pogrešno.

Foto: Canva

Evo jedne suve, jednostavne istine: Tinejdžeri, uglavnom, žele da s vama podele svoja osećanja i ono što im se dešava, bez vaše povratne reakcije. Roditeljima je, s druge strane, baš teško da se suzdrže od tešenja, davanja saveta, i pokušaja da situaciju nekako reše.

Da, znamo da su vam namere samo dobre, ali retko je to ono što je vašem tinejdžeru potrebno.

I baš zato je veoma važno da roditelji nauče razliku između toga da svoje tinejdžere čuju i da ih slušaju. Čuti reči koje neko govori nije isto što i saslušati ga.

Kada tinejdžerima date tu preko potrebnu dozu nezavisnosti koja im i razvojno pripada i pokažemo im da imamo poverenja u njihovu sposobnost rešavanja problema, tada stvari počinju da se menjaju.

5 efektivnih fraza za komunikaciju sa tinejdžerima

1. “Kako ti sad mogu najbolje pomoći?”

Kada pitamo svog tinejdžera koji je najbolji način da mu budemo podrška, šaljemo poruku da imaju kontrolu nad situacijom i da smo voljni da sarađujemo.

2. “Ovde sam za tebe.”

Dajte im prostor da procesiraju osećanja. Nije nikakva tajna da adolescenti imaju baš snažna osećanja. Od njih se očekuje da umeju i da ih kontrolišu jer su već gotovo odrasli. Ali njihov se mozak još razvija i veština koju od njih tražimo jednostavno im nije „dostupna“ u momentima kad su ranjivi.

S druge strane, reći uznemirenom tinejdžeru stvari poput „smiri se“ ili „udahni duboko“ neće baš mnogo pomoći. Jer ako pokušate da svog tinejdžera navedete da utiša emocije, praktično im govorite da to što osećaju nije naročito veliko ni važno.

Ne morate se slagati sa njihovim emocijama ili reakcijama. Cilj je samo da im pokažete da ste tu za njih. A ponekad je tišina najbolji način.

3. “Šta ti misliš o tome?”

Samo zato što ste možda nekad bili u sličnoj situaciji i verujete da vaše iskustvo može pomoći vašem detetu, nije nužno tako. Roditelji žele da podele svoja iskustva jer imaju dobre namere, ali tinejdžeri ovo vide kao pokušaj da im se održi još jedna lekcija, s čim dolazi još jedna čuvena tinejdžerska fraza: „Ovo nije isto i nema veze s tobom!“

Da, tinejdžeri umeju da budu egocentrični, a razvojno je sasvim normalno da budu fokusirani na sebe i da im je teško da empatišu s drugima.

Adolescente retko pitaju šta žele, pa kad odrasli postavi ovo pitanje to im daje priliku da razmisle da preuzmu odgovornost i razvijaju veštinu rešavanja problema.

4. “Nisam sigurna šta je najbolje da ti kažem”

Američki profesor Brené Brown je to najbolje objasnio: “Retko će odgovor išta popraviti. Ono što sigurno hoće je osećaj povezanosti.”

Kao roditelji, imamo snažnu potrebu da pronađemo prave reči i kažemo baš ono što bi trebalo, kao da savršene reči mogu poništiti nešto loše što im se dogodilo.

Kad otvoreno izgovorite da niste sigurni šta je najbolje da svom detetu kažete u tom trenutku, to pokazuje autentičnost, spremnost da priznate da nemate odgovor na sve uvek.

5. “Mogu da zamislim kakav je osećaj…”

“Eto, zato ti ništa i ne govorim!” je još jedna tinejdžerska fraza. Oni su tako brzi kad treba da nam kažu da nešto ne radimo dobro, ali retko dobijamo konkretnu povratnu informaciju šta bi trebalo da radimo drugačije.

Kad kažete „mogu samo da zamislim kakav je osećaj“ vi zapravo priznajete perspektivu iz koje vaše dete vidi situaciju. A to, samo po sebi, smanjuje šansu da će oni izgovoriti jednu od svojih čuvenih fraza.

Dakle, u suštini, nije naročito bitno koju od ovih rečenica ćete izgovoriti, pa čak ni da li ćete ijednu. Važno je da se u vama ne probudi roditeljska potreba da sve odmah popravite ili da svom tinejdžeru objasnite da to što mu se dešava uopšte nije tako veliko kao što njemu izgleda.

Da, veliko je. Onoliko koliko se njemu čini. Priznajte mu to i samo budite tu.