обраћајте им се са места љубави,
поштовања и прихватања.
Деца непогрешиво знају како их видите
и да ли вам је заиста стало.
Ако се поред вас дете осећа
као да је у њему неки квар
који ви намеравате поправити,
затвориће се од стида.
Као мали цвет
скупиће своје латице
и један чудесни свет
остаће сакривен за вас.
Ако се поред вас дете осети сигурно,
поклониће вам  своје поверење.
И само ће пожелети да у свему буде боље.
Чувајте његово нежно поверење.
И не дајте га ни за шта.
2. Ако радите са децом,
поштујте њихове родитеље.
Душу своје душе су вам поверили.
Будите подршка родитељима,
а не судија и строги критичар њихових поступака.
Они су урадили најбоље што су знали.
Све што су имали, они су сигурно дали.
И желе најбоље за своје дете.
Ту сте да их поучите,
да расветлите неке њихове таме.
Да будете сапутник, понекад вођа
у делу пута где се тате и маме
осећају изгубљено…
Они су први пут ту.
Вама је тај предео познат од раније.
3. Ако радите са децом,
знате и сами – то није посао.
То је живот.
Разигран и леп.
То је начин постојања.
То је дужност да будете добри, искрени и часни.
Јер деца не уче оно што им говорите.
Они уче оно што ви живите.
Зато чувајте срце од зла.
Зато пажљиво бирајте речи и дела.
И зато водите рачуна како постојите
ту, где свакодневно стојите
пред њиховим великим очима.