Развод брака – како саопштити детету и где родитељи најчешће греше

5 априла, 2021

Развод брака није нешто што се планира. Чињеница је да многи парови остају у лошем браку због деце. Они најчешће чекају најповољнији моменат за развод како би деца што мање патила. Ипак, за децу је боље да живе у здравим околностима са једним родитељем уместо да непрестано стрепе због родитељских свађа.

Foto: Canva

Према мишљењу дечјег психолога др Скота Керола, неминовно је да ће деца патити због развода родитеља. Он каже да ће у узрасту до друге или треће године та патња ће бити мање изражена, јер су мали и не схватају проблем. Свакако ће и они приметити да се нешто догађа, посебно ако су подједнако везани за оба родитеља.

Не испољавају сва деца патњу на исти начин

Након треће године траума за дете ће бити већа, јер деца у том периоду имају сећања и тада су у ситуацији донекле да схвате да се нешто догађа. Наравно, што је дете старије ситуација ће бити трауматичнија, посебно у узрасту око једанаесте године. Не заборавите да је дете до тада већ неких десет година живело са оба родитеља и највероватније је развило добар однос и са једним и са другим.

У том узрасту су деца несамостална и прилично егоцентрична тако да ће развод родитеља прихватити много теже. Према мишљењу др Керола сам чин развода није толико стресан колико оно што долази после. Тада деца највише пате, јер одласком једног родитеља имају утисак да губе део себе. Траума се повећава уколико се родитељи једно другом свете преко детета или тако што један родитељ престаје да испуњава родитељске обавезе.

У таквим ситуацијама дете се стално преиспитује тражећи кривицу у себи. Временом како дете расте и сазрева, посебно уласком у пубертет, оно све више тежи самосталности и окреће се вршњачким групама. То свакако не значи да дете у овом узрасту неће патити, али ће умети да контролише своју патњу.

Без обзира на узраст детета задатак родитеља је да се максимално потруде како би му олакшали ситуацију. То што су се родитељи развели и што нису могли да живе заједно никако не значи да након развода треба да престану да извршавају родитељске обавезе.

Не тражите подршку од детета, јер оно је везано за оба родитеља

Развод ће свакако имати утицај на дете и његове прве реакције су најчешће туга, брига, фрустрација и бес. Деци најтеже пада прилагођавање на нове околности. Родитељи би требало да избегавају конфликтне ситуације пред децом, а о својим осећањима не би смели да разговарају у њиховом присуству.

Такође би требало да се потруде да њихов развод не поремети дететову рутину колико год је то могуће. Нормално је да у процесу развоја људи траже подршку од родитеља, пријатеља и стручњака. Међутим, многи родитељи греше тражећи подршку од детета. То никада немојте радити, чак и ако вам дете само нуди подршку.

Најчешћи дечји страхови приликом развода родитеља

Психолози се слажу у ставу да се у зависности од узраста детета њихови страхови манифестују на различите начине.

Мала деца најчешће страхују да ће један од родитеља престати да их воли.

Старија деца – предшколски и млађи школски узраст осећају кривицу због развода родитеља. Њихов највећи страх је да се мама и тата разводе због њих, односно сматрају да су они из неког разлога кривци.

Тинејџери – имају страх да се неком од родитеља не деси нешто лоше, мада код њих најчешће преовлађује љутња. У овом узрасту деца најчешће окривљују једног родитеља и немају жељу да комуницирају са њим.

Како саопштити детету да се родитељи разводе?

Разговор прилагодите узрасту детета, али у сваком случају детету треба јасно ставити до знања да оно није ни случајно криво због свега што се догађа између маме и тате. Ово му је потребно понављати што чешће. Можда је најбоље рећи детету да мама и тата неће живети заједно како се не би више свађали, али нагласити да њихова љубав према детету остаје непромењена.

Потребно је да деци дате што више информација како бисте их припремили за промене које предстоје. Трудите се да им саопштите бираним речима и ни случајну пред дететом не осуђујте другог родитеља.

Шта децу највише погађа приликом развода?

Услед развода, деца губе свакодневни контакт са једним родитељем. Ово је нешто најгоре што може да се деси ако је већ развод брака неминован. Временом ће све мање времена проводити са њим и на тај начин њихова блискост бледи. Мада, није ретко да дете изгуби близак контакт и са родитељем са којим живи. С обзиром на стрес који сваки развод носи са собом, родитељ који добија старатељство над дететом, некада није у ситуацији да детету пружи подршку на адекватан начин.

Како у већини случајева развод носи мноштво промена, то је нешто што свакако у великој мери погађа децу. Сем што неће више живети са оба родитеља, многа деца су у ситуацији да због пресељења промене школу. То истовремено значи и раздвајање од блиских другара, што деца веома тешко подносе. Такође могу осетити и материјалне потешкоће, јер због новонастале ситуације неретко се дешава да деца бивају лишена свакодневних потрепштина на које су навикли.

Родитељи могу и морају да помогну деци

Главну улогу у прилагођавању детета на развод играју родитељи. Од њихове посвећености и умећа зависи како ће дете поднети развод брака својих родитеља. Никада не постављајте детету питање ког родитеља више воли. Не само да ће му бити тешко да одговори на ово питање, већ га на тај начин излажете додатном стресу.

Сем што је потребно и у нормалним околностима, након развода је потребно да са дететом остварите што приснији однос. Будите му на располагању и пружите му љубав и разумевање. Здрав однос који остварите са дететом имаће позитиван утицај на његово самопоуздање и на постигнућа.

Оснажите дете, јер оно свакако сумња у своје способности да се суочи са новонасталом ситуацијом. Уколико се дете осећа као беспомоћна жртва и уколико је склоно ка самосажаљењу већа вероватноћа је да ће током одрастања имати анксиозни поремећај. Ваш задатак је да га охрабрите објаснивши му да сви понекад морамо да се суочимо са другачијим животним околностима. Бодрите га, говорећи му да верујете у њега и да знате да оно има и снаге и способности да прихвати новонасталу ситуацију. И што је још боље, покажите му то личним примером.

Аутор: Славица Бијелић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама