Nova edicija za najmlađe u izdanju Kreativnog centra nosi naziv Gašina osećanja i bavi se upravo teškim emocijama s kojima deca ne umeju da se suoče. To je veština koja se uči, a misija ovih slikovnica je upravo da roditeljima i deci na tom putu pomogne.
Gaša je mali jednorog, naizgled kao i svi drugi. Ponekad je zadovoljan, a ponekad nije – ponekad je tužan, ponekad uplašen, ponekad ljut. Poseban je po svojoj grivi duginih boja, koja se menja u zavisnosti od toga kako se Gaša oseća.
U izdanju Kreativnog centra objavljene su četiri slikovnice iz serijala Gašina osećanja, kojima je cilj da deca nauče da imenuju osećanja i da njima upravljaju.
U priči Nestrpljiv sam Gaša je veoma uzmemiren. Vrpolji se, lupa nogom, nije u stanju da sačeka da mu donesu čašu vode ili jabuku. Želeo bi da se sve odvija brzo – da seme koje je tek posadio u zemlju momentalno izraste. Gaša oseća jak nemir koji ga svakog trenutka može navesti da plane.
Strah je glavna tema slikovnice Plašim se. Preko dana Gaša je veseo mali jednorog pun energije, koji voli da se igra u prirodi i provodi sate posmatrajući drveće, cveće i leptire. Ali kad padne noć, Gaša se plaši da legne, da zatvori oči i zaspi u mraku sam u sobi. Na sve moguće načine se trudi da izbegne odlazak na spavanje, iako ga mama i tata teše podsećajući ga da su u susednoj sobi.
Loading...
Reload document 
Open in new tab Gaša ume i da se jako razljuti. U knjizi Ljutim se naš mali jednorog se ljuti kada pada kiša i ne može da se igra napolju, kada tata neće da ga nosi, kada treba da se kupa, kada nešto ne uspeva da uradi… Čak, ponekad, lupa nogama i valja se po podu kada se u njemu nakupi bes poput velikog tamnog oblaka prepunog munja.
U slikovnici Ne mogu da zaspim Gaša ne može da zaspi iako je umoran. Vrti se u krevetu, traži omiljenu igračku, ustaje da popije vode, a kad se napije vode onda mu se piški… Pošto mu i dalje san ne dolazi na oči, razgovara sa svojim plišanim igračkama. Dobre je volje i ne plaši se, ali uprkos svim naporima ne uspeva da zaspi i još uvek je budan, iako to ne želi.
Rešenja Gašinih problema su u jednostavnim vežbama koje se nalaze na kraju svake knjige. Vežba disanja za smirivanje rasteraće sve oblačiće nestrpljenja. Da bi napravio oklop hrabrosti, pomoći će mu vežba disanja za savladavanje straha. Posle toga više se neće plašiti mraka i moći će bezbrižno da zaspi u svom lepom oklopu. Oblak ljutnje rasteraće jednostavna vežba disanja za ublažavanje napada besa, koja će Gaši pomoći da upravlja osećanjem ljutnje. San će pronaći pomoću vežbe disanja za lako uspavljivanje.
Ove knjige – slikom koliko i tekstom – pomažu deci u uzrastu od druge do pete godine da prepoznaju, razumeju i imenuju različita osećanja, kao i da nauče da o njima razgovaraju i uspešno ih kontrolišu.
O važnosti ranog učenja o emocijama razgovarali smo s pedagoškinjom Živkicom Đorđević, predsednicom udruženja Kreativna pedagogija.
– Osećanja su ogledalo dečje duše i unutrašnjeg dečjeg sveta. Taj svet je nepoznat malom detetu, a nevidljiv je za odrasle, čak i one najbliže – roditelje, hranitelje, staraoce, vaspitače. – objašnjava Živkica Đorđević.
Prema njenim rečima, emocije predstavljaju prirodni dečji odgovor na životne okolnosti. Što je dete mlađe osećanja se izražavaju jasnije, bez ikakve zadrške. Recimo, svi smo bili u prilici da se nekada uznemirimo zbog plača koji usledi nakon što dete padne, da bismo se ubrzo uverili da povreda nije nimalo opasna. Dečje emocije su jasan poziv za društvenu reakciju, empatiju i pomoć odraslih. Odrasli imaju ulogu da kroz proces vaspitanja nauče dete da upravlja emocijama, tj. da ih ispoljava na društveno prihvatljiv način. Dete sa kojim se postupa brižno i negujuće učiće o svojim emocijama – da ih imenuje, prepoznaje, shvata uzroke zbog kojih se javljaju, da ih ispoljava na načine koji su korisni kako za njega, tako i za njegovo okruženje.
“Roditeljima i vaspitačima će u negovanju i razvoju dečjih emocija od velike pomoći biti preporuke stručnjaka. Posebnu vrednost imaju dečje slikovnice, koje omogućavaju da se kroz zajedničku aktivnost – čitanje, razgovor, dramatizaciju, igranje uloga, crtanje i druge kreativne postupke – dete podstakne da upravlja svojim unutrašnjim životom.” – objašnjava Živkica Đorđević