Činjenično stanje nam govori da porodičnog nasilja i nasilja u školama i dalje ima mnogo. Nova pitanja, dileme i oblici nasilnog ponašanja se nižu, a odgovora je sve manje. Stoga, tekst koji je pred Vama nema za cilj da stvara neka nova i revolucionarna rešenja, već samo da bude podsetnik na neke od isprobanih i delotvornih načina rešavanja ovog problema.
Pre svega, da razgraničimo nešto.
Da bismo uopšte govorili o nasilju, moramo ga dosledno nazivati pravim imenom. Primera radi:
• kada u školskoj tuči postoje agresor/-i i žrtva/-e, to nije koškanje nego nasilje. To nema veze sa drugarstvom ili igrom.
• kada jedno dete čupa,udara,davi drugo dete ili mu otima lične stvari, to nije nijedan oblik sviđanja ili želje za bliskošću, to je nasilje.
• kada Vam se dete požali da ga neko vređa, prisiljava na nešto, ucenjuje ili kinji, to dete nije preosetljivo niti razmaženo, nego trpi nasilje.
Zato kažemo da su ovakve reakcije odraslih:
“Pa to je samo igra, pomirićete se vi“ ili
“Moraš da naučiš sam da se odbraniš.” ili
“Kako opet da baš tebe dira?” ili
“Ma ti se njemu sviđaš, samo želi da ti priđe!” ili
“Nemoj da budeš tužibaba.” ili
“Ako budeš ignorisao, prestaće.” Itd.
…podrška nasilju.
Takvo (ne)reagovanje na nasilje je normalizacija nepravde, dečije patnje i sa druge strane, nečijeg bahatog i neprihvatljivog ponašanja.
Ako se ovo slaže sa Vašim rezonom, nastavite dalje da čitate. Ako se ovo duboko ne slaže sa Vašim ličnim stavovima, obavezno pročitajte tekst do kraja.
Kako se nasilje rađa?
Nije potrebno nikakvo stručno znanje kako bi se dao odgovor na pitanje Koja deca su ti „nasilnici“? Stvar je jasna: porodična situacija je ključni izvor. Pojednostavljeno rečeno, velika je verovatnoća da, ukoliko dete trpi porodično nasilje, postane nasilnik ili žrtva nasilja u školi. Trauma rađa traumu ako se na njoj ne radi sa detetom. Dete koje gleda nasilje, zlostavljano ili zanemareno dete vapi za razgovorom, razumevanjem i brigom. Ne uspevajući samostalno da se izbore sa traumama kod kuće (a i kako bi?), neka deca postaju agresori tj. nasilnici. Sa druge strane, nekad čak i iz istog razloga, deca postaju žrtve. Jasno je da su tu mnogi faktori u igri, a jedan od njih je ličnost deteta.
Uočavanje nasilja u školi
Pomoći ćemo Vam da uočite da neko dete trpi nasilje. Bilo da ste roditelj ili nastavnik, držite širom oči otvorene na sledeće znake:
• dete postaje izolovano ili isključeno iz grupe. Tada: odmah razgovarajte sa detetom ili celom grupom kako biste (korak po korak) otkrili o čemu je reč.
• dete menja svoje ponašanje (ćutljivije je nego obično, počinje da muca, mokri noću u krevet ili se pojavljuje neki od tikova). Tada: što pre razgovarajte nasamo sa detetom, strogo vodeći računa da ne povredite njegova osećanja i privatnost. Uglavnom ovi znaci sugerišu na to da se nasilje konstantno ponavlja. Ne ustručavajte se da se obratite stručnom licu (psihologu, psihoterapeutu…).
• dete se teško koncentriše na času, teško se fokusira da uči ili radi domaće zadatke. Tada: Ne pokušavajte da osramotite ili kritikujete dete dok se ne uverite u uzrok popuštanja u učenju tj. praćenju nastave. Detetu je potrebna podrška da se bori, a ne dodatna kritika.
• primećujete da detetu nedostaju lične stvari, školski pribor ili oprema ili su oštećene na neki način. Tada: ponudite svoje poverenje kao oslonac i mogućnost da Vam se poveri i kaže ko mu nanosi tu štetu. Pokrenite potom postupak sa stručnom službom škole i roditeljima. Otimanje i uništavanje imovine je čin poniženja i oblik potčinjavanja onoga ko je prisiljen da ustupi imovinu.
• dete se pojavljuje dosledno sa neobjašnjivim telesnim povredama (modricama, ogrebotinama…). Tada: shvatite ovo kao alarm. To znači da je možda nasilje u poodmakloj fazi. Ovde moraju biti uključene i službe van škole (pogledajte pravilnik)*
• primećujete povišenu anksioznost kod deteta (koja može da rezultira i teškoćama sa spavanjem ili smanjenim apetitom). Tada: što pre razgovarajte sa detetom, prikupite informacije od roditelja/nastavnika. Podržite dete da Vam kaže kako se oseća.
• dete postaje veoma osetljivo na stresne situacije ili čak pokazuje agresiju. Tada: budite sigurni da trpi nasilje ili kod kuće ili u školi i da je verovatno traumatizovano. Priđite detetu polako i saveznički i nasamo pričajte, makar i u više navrata.
Nekoliko važnih tačaka
1. Poverenje. Kao što vidite, za svaku situaciju je rešenje u razgovoru sa detetom. Ali, to ne smemo da shvatamo olako. Niti kao neku formalnost. Razgovor sa traumatizovanim detetom će uroditi plodom samo u atmosferi poverenja i iskrenosti. Poštujete svako dete, bilo da inicira nasilje ili ga trpi kao žrtva. Potrebni ste mu.
2. Oblici nasilja. Oni su Vam sigurno poznati, ali nije loše ponoviti da se ono nalazi u rasponu od udaranja, otimanja i prisiljavaja, preko vređanja, spletkarenja, sve do seksualnog uznemiravanja, snimanja i raznih vidova digitalnog nasilja putem interneta.
3. Nivoi nasilja. Kao i prethodnu tačku, i ovu nije zgoreg ponoviti iako zvuči poznato. Na prvom nivou, aktivnosti preuzima na sebe odeljenjski starešina ili nastavnik, u saradnji sa roditeljem, sprovodeći pojačan rad sa grupom učenika, odeljenjskom zajednicom i uindividualno sa učenikom. Ako se nasilje ponavlja ili se pretvori u teži oblik, prelazi se na drugi nivo reagovanja, što podrazumeva saradnju sa pedagogom, psihologom, timom za zaštitu i direktorom škole uz obavezno učešće roditelja, u smislu pojačanog vaspitnog rada. Na trećem nivou, aktivnosti preduzima direktor sa timom za zaštitu, uz obavezno angažovanje roditelja i nadležnih organa, organizacija i službi (centar za socijalni rad, zdravstvena služba, policija i druge organizacije i službe)*
4. Nema oklevanja. Prijavite naznake nasilja po svaku cenu. Ako ste nastavnik, a niste sasvim sigurni kako da odreagujete, obratite se stručnoj službi škole čak i ako postoji samo sumnja. Kroz praksu ćete reagovati sve brže. U tome Vam mogu biti od pomoći pravilnik ili priručnici na kraju teksta.*
Prevencija
Iako može zazvučati banalno, problem nasilja u školi se najefikasnije rešava tako što ne dozvoljavamo da se nasilje desi. Pošto idealne okolnosti ne možemo da obezbedimo u potpunosti, moguće je suzbijati nasilje i ukazivati deci kako treba da se ponašaju.
Najuspešniji programi za zaštitu dece od nasilja su upravo preventivni programi. Oni stavljaju akcenat na vrednovanje prijateljstva i sigurnosti u školi i to realizacijom brojnih aktivnosti u skladu sa uzrastom (za mlađu decu to su igre u paru i grupi, zajedničko učenje ili onlajn igre, a za tinejdžere to mogu biti radionice i debatni klubovi).
Dakle, instant rešenje ne postoji. Borba protiv nasilja je trka na duge staze. To znači da ključne korake preduzimamo mnogo pre nego što nasilje nastane. Evo nekoliko preventivnih koraka koje možete da primenite:
• podučavajte decu da prepoznaju nasilje i nasilnike (kroz radionice, film, razgovore…).
• učvrstite kod dece vrednosti međusobnog poštovanja, pružanja pomoći i podrške.
• ne odbijajte da se Vi sami dodatno usavršavate u vezi sa reagovanjem na nasilje: ako do sada niste, prijavite se na neki od seminara ili konsultujte literaturu. Vaša je odgovornost kao roditelja i nastavnika da se deca u školi osećaju bezbedno.
• umrežite se sa roditeljima odnosno školom: ovo nisu samo puke formalnosti. Od Vaše komunikacije zavisi detetova sigurnost i stabilnost tokom školovanja i nakon njega.
• ohrabrite decu da se obrate za pomoć ako im je potrebna. Naučite ih da to nije slabost. Naučite ih da trpljenje ne ojačava, nego da ono ne dolazi u obzir.
• razvijajte zajednicu u kojoj svako dete može da Vam se obrati i dobije podršku. Tako će jedino uspeti da očvrsne.
I još nešto.
Nije nam cilj da se iko bori protiv nasilja sam. A najmanje dete. Ne čekajte poslednji momenat. Ako primetite naznake nasilja, prijavite ga. Svako zlostavljanje mora biti sankcionisano. Deca očekuju da ih zaštitite.
Autor: Tamara Kostić, psiholog obrazovanja
*Korisni linkovi:
https://www.unicef.org/serbia/media/6036/file/Nasilje%20u%20%C5%A1kolama%20Srbije.pdf
https://www.unicef.org/serbia/media/2766/file/Nasilje%20prema%20deci%20u%20Srbiji.pdf
http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/08/nasilje-u-skolama-za-web.pdf
https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_protokolu_postupanja_u_ustanovi.html#