Звучи невероватно и у времену изазова који нас са свих страна дозивају, готово немогуће да дете до свог другог рођендана не окуси шећер. Проблем је, заправо, настао оног тренутка кад смо почели чудно да гледамо родитеље који ускраћују индустријске слаткише малој деци, уместо да нам они управо буду узор. Јер, детињство нису обојене бомбоне, кекс и чоколада, а идеја да смо учинили добру ствар кад детету у руке дамо чоколаду, потпуно је погрешна.
И то не кажемо ми, то кажу сва доступна истраживања на ову тему. Конкретно, једна од најновијих студија објављена у магазину „Наука“ 31. октобра, каже да исхрана у првих 1000 дана живота детета (почев од зачећа, пренатално па до отприлике другог рођендана) има доживотни утицај на његово здравље.
Па, знате оно, кад кажете, мој мали је јео чипс и кекс са осам месеци и ништа му није фалило? Е, тад се сетите – доживотни утицај.
Студија о којој говоримо донела је потпуно нова сазнања међу којима и оно да родитељи који у првим годинама живота детету дају шећер, повећавају шансу да ће оно оболети од дијабетеса тип 2 и од високог крвног притиска, касније у животу.
Спроведена од стране истраживача Универзитета у Северној Калифорнији, Беркли и McGill универзитета, ова студија открила је колико много ти мали свакодневни избори које правимо утичу на целоживотно здравље наше деце.
Зашто је првих 1000 дана толико важно
Тих “првих 1000 дана” су попут темеља који градите кад тек започињете кућу. Он је најважнији јер се на њега све наслања. Тако је и са исхраном детета у првим годинама живота. Бебе добијају нутријенте интраутерино, затим кад се роде кроз млеко или млечну формулу и на крају кроз чврсту храну. Према поменутој студији, ако мама смањи унос шећера док носи бебу, већ је саградила трећину тог темеља, а уколико настави да бебу храни намирницама без индустријских шећера, онда ће тај темељ бити чврст и јак.
А ево шта то, конкретно значи.
Деца са врло ограниченим уносом шећера у првим годинама живота:
- имају 35% мањи ризик да оболе од дијабетеса тип 2.
- имају 20% мањи ризик да развију хипертензију (висок притисак) касније у животу.
Овај став подржао је и Амерички центар за превенцију и контролу болести и препоручио родитељима да деци до две године не треба давати заслађена пића и храну. Наравно, храна која природно садржи шећер, попут млека, воћа, поврћа исл. не спада у ову категорију. Савет Центра је и да, кад дете напуни две године, унос шећера буде ограничен на највише 10% укупног дневног уноса калорија.
Али како ограничити унос шећера кад се он „крије“ у готово сваком производу на полицама маркета?
Ево неколико предлога:
- Пажљиво читајте етикете. Тражите речи попут „сируп“, „малтоза“ и „концентрат сока“. То значи, укратко, шећер.
- Бирајте целе житарице и право воће, уместо кашица или прерађених производа.
- Фокусирајте се на равнотежу. Повремено кекс или ред чоколаде, неће нашкодити детету. Све док то није свакодневна навика.
Дакле, родитељи, укидање шећера до другог рођендана, а његово ограничавање и након тога на максималних 10% дневног уноса калорија, јесте ваш задатак, као неког ко је одговоран за дечје здравље. И да, они ће, кад порасту, вероватно јести много тога што није добро. Али то ни у ком случају није изговор да им лошу храну нудите баш ви. Наравно да ћете појести по парче торте на рођендану или кокице у биоскопу. Али ако из продавнице тешко можете да изађете без нечег од слаткиша или грицкалица, онда је време да се аларм укључи.
То је једини начин да деци понудимо темеље здравља какве смо им дужни.
“Шећер у првим годинама живота је дуван модерног времена” казао је Paul Gertler, истраживач са Берклија.