Студија је показала да су сви потомци очева заражених ковидом показали анксиозније понашање у поређењу са потомцима неинфицираних очева.
Инфекција ковидом-19 изазива промене у семеној течности мишева које могу повећати анксиозност код њиховог потомства, према студији објављеној у часопису Nature Communications, што указује могуће дугорочне ефекте пандемије на будуће генерације.
Истраживачи са Института за неуронауку и ментално здравље Флори у Мелбурну, Аустралија, заразили су мужјаке мишева вирусом који изазива ковидом, парили их са женкама и проценили утицај на здравље њиховог потомства, преноси Net.hr.
„Открили смо да потомци показују анксиозније понашање у поређењу са потомцима неинфицираних очева“, рекла је прва ауторка студије, Елизабет Климан.
Студија је открила да су сви потомци очева заражених ковидом показали ове промене. Конкретно, женке су показале „значајне промене“ у активности одређених гена у хипокампусу, делу мозга који регулише емоције.
Дугорочни утицај ковида на понашање будућих генерација
Ово „може допринети повећаној анксиозности коју смо приметили код потомства, путем епигенетског наслеђивања и измењеног развоја мозга“, рекла је коауторка студије Каролина Губерт.
Истраживачи су известили да је њихов рад први те врсте који показује дугорочни утицај ковид инфекције на понашање и развој мозга у каснијим генерацијама. Откривено је да је вирус променио молекуле у РНК у очевој семеној течности, од којих су неки „укључени у регулацију гена за које се зна да су важни у развоју мозга“, објаснио је Институт.
„Ови налази указују на то да би пандемија ковида-19 могла имати дуготрајне последице на будуће генерације. Међутим, потребна су даља истраживања, укључујући и то да ли се исте промене дешавају код људи“, рекао је водец́и истраживач Ентони Ханан.
„Ако се наши налази примене на људе, то би могло да утиче на милионе деце широм света и њихове породице, са великим импликацијама по јавно здравље“, додао је.