На питање у ком узрасту детету купити смартфон, психолог с Универзитета Јејл дао је једноставан одговор. Међутим, мали је број родитеља који ће се дуго одупирати притисцима детета да добије свој први паметни телефон. Било да је разлог тај што „сви имају, само ја немам“, што је ретко баш потпуна истина или то што је детету телефон објективно потребан да би пратило информације од наставника, покушајте да установите правила. И инсистирајте на њиховом поштовању.
Ми предлажемо ових 10 којих би требало да се држите, као основе здравог коришћења технологије у вашој породици:
1. Технологија је ПРИВИЛЕГИЈА, не право.
Иако су дечја права важна, морамо их врло јасно разликовати од привилегија. Дете има права да се лечи, образује, да буде уважено и да каже своје мишљење. Има и многа друга права, али право на паметни телефон није једно од њих. То је привилегија коју родитељи могу одлучити да приуште или ускрате детету.
2. Ако нешто не би рекао особи у лице, не говори ни онлајн.
Постојање интернета донело је много већу „слободу“ у изражавању. Али, та слобода се у тинејџерским данима врло често погрешно схвата и чак злоупотребљава. А искуцати неки малициозан коментар много је лакше него особи нешто рећи у лице. Зато, понављајте често и учите своје дете – кад откуца коментар или поруку, пре него што је пошаље, нека се запита: да ли бих ово рекао и да је особа којој се обраћам испред мене?
3. Ништа што доспе на интернет никад се не може потпуно обрисати.
Чак и ако се предомислиш и обришеш неку фотографију или видео који си објавио, знај да постоје велике шансе да је неко то већ сачувао. А чак и да није, ти подаци похрањују се негде и чувају, постоје и даље.
Ако желите да испринтате правила, ево их овде:
или ПДФ:
Loading...
Reload document 
Open in new tab 4. Људи и односи с њима далеко су важнији од технологије.
Ово звучи као нешто што је потпуно бесмислено објашњавати. ПА то се, ваљда, подразумева. Али није сасвим тако. Пре неколико дана, познаница ми је показала камеру у свом стану која је у том тренутку снимала њену децу са другарима који су им дошли у посету. Десетак тинејџера седело је на великој угаоној гарнитури и зурило у своје телефоне. Без икаквог контакта.
То је оно што желимо да спречимо.
5. Ако су друга деца насилна према некоме, пронађи одраслу особу којој верујеш и реци јој.
Насиље на интернету врло је озбиљна ствар. Нисмо једанпут прочитали да је неко одузео себи живот због ружних коментара на мрежама, с којима није могао да се носи. Научите дете да не затвара очи.
6. Нема телефона док ручамо нити иза затворених врата.
Оброк је време за породицу и ту нема ни преговора ни изузетака. Тачка. А затворена врата? Веома дуго би требало да имате контролу над оним што ради ваше дете када је у виртуалном свету. Јер одлуке које они доносе ретко су резултат промишљања, а често једноставно импулс. А то може имати озбиљне последице ако дете с телефоном у рукама оставите само, иза затворених врата.
7. Домаћи задаци и кућни послови су важнији од уређаја.
Родитељи који дозвољавају деци да најпре сатима играју игрице, па да тек онда наместе кревет и ураде домаћи, раде веома лош посао. Немојте то дозволити.
8. Родитељи треба да имају све шифре, барем до 16. године.
Не то није задирање у приватност детета. То је РОДИТЕЉСТВО.
9. Кад кренемо на спавање, сви екрани остају у дневној соби
Ово је можда и најважније правило. Екрани пред спавање не доносе ништа добро. Ремете сан, децу чине нервознијом, негативно утичу на концентрацију али и на развој мозга. Ако сте одговоран родитељ и свом детету желите добро, бићете истрајни у одлуци да НЕМА ЕКРАНА КАД СЕ КРЕНЕ НА СПАВАЊЕ.
Која су ваша правила, када је реч о употреби технологија?