Ako želite uspešno dete, odviknite se od nekih obrazaca
Mnogo puta kada razmišljamo o tome kako da budemo odlični roditelji, mislimo na sve ono što želimo da pružimo svojoj deci. Igračke, dobra odeća, obuća, obrazovanje. Takođe, mislimo i na pružanje ljubavi i njihovom formiranju, čak i na stvaranje određenih verskih principa. Ali da li vam je ikad palo na pamet da toliko davanje možda i nije tako dobro? U ovom tekstu su navedeni neki obrasci koji mogu biti kontraproduktivni za razvoj deteta i njegov uspeh u životu.
- Kupujete sve
Često se pojavljuju mišljenja, pogotovu kada oba roditelja provode dosta vremena na poslovima, da se deci pruža i pokazuje ljubav kroz finansijska sredstva. I tako, kada se nađu u prodavnici i deca nešto zatraže, roditelji pristaju na sve. Sve igračke, sva odeća, sva obuća, svi slatkiši. Sve što deca traže.
Kada se deci pruži sve što traže, ona ne mogu prihvatiti mogućnost da nešto nemaju. Tada ne znaju da cene ono što im je dato. Kada ljudi ne mogu da cene ono što imaju, ne mogu ni da cene napore koji su potrebni da bi se nešto steklo. Neće moći da se izbore sa frustracijama i odustaće. A niko to ne želi za svoje dete.
- Ljubav se pretvara u služenje deci
Iz iskustava nekih majki ljubav znači briga o deci. One postaju njihovi verni robovi i služe im sve: vodu, hranu, pripremaju odeću, čiste za njima i još mnogo toga.
To ima logike u prvim mesecima i godinama života, kada dete nema mogućnost da to uradi samo. Malo po malo, kako odrastaju, nemaju kontrolu nad logičnim stvarima, kao što je odvikavanje od pelena ili hranjenjem deteta.
Postoje stvari koje roditelji ne prestaju da čine, kao što su spremanje hrane, pranje odeće, čišćenje kuće, kupovina stvari. Automatski prevode pružanje pažnje i ljubav u obaveze. Ali dođe doba kada deca moraju raširiti krila i odleteti svojim letom. A ako ih naučimo da budu samostalni i da brinu o sebi, time ih spremamo za njihovu budućnost.
- Namećemo svoje kriterijume
Postoje roditelji koji se vode vaspitanjem prema kome smatraju da treba da zauzmu diktatorski stav i da nameću sve. Šta obući, koju igru igrati ili šta naručiti u restoranu. O svemu treba pustiti decu da odlučuju.
Vodeći se ovakvim načinom vaspitanja, dolazi se do toga da deca gube sposobnost odlučivanja, gube kontakt sa vlastitim ukusima, željama i potrebama.
- Pružanje previše slobode
Postoji i način vaspitanja u kom roditelji puštaju svoju decu da donose sve odluke. Deca odlučuju o svemu, a kada se to dogodi, osećaju se izgubljeno, bez jasnih smernica kojima bi se vodili.
A onda, kako vaspitavati i odgajati decu?
- Neka stvaraju svoje finansijske resurse
Ne kupujte im sve. Neka postoje stvari koje ne mogu da dobiju da bi cenili to što imaju. Neka nauče da štede.
Mogu obavljati neke zadatke, kao što je pranje automobila, i na taj način mogu zaraditi i štedeti za ono što žele. Neka odrede svoj cilj i neka rade na njegovom ostvarenju.
- Ljubav sa novim značenjem
Ljubav ne znači služenje, već podrška i način učenja samostalnosti. Time će se unaprediti odnos, a oni će naučiti da budu samostalni, tako što će se uključivati u sve dnevne odgovornosti, osećajući se kao deo ispunjenja zadata, kao što su sređivanje kuće i kuvanje.
- Podsticanje na razmišljanje i slušanje
Kada se donose odluke, važno je čuti mišljenje. Postavljajte im pitanja koja ih podstiču na razmišljanje i donošenje odluka. Pored odlučivanja, neka razmišljaju o odlukama.
Ovo je bitno, jer sa jedne strane otkrivaju sopstveni ukus i potrebe, a sa druge razvijaju sposobnost odlučivanja u zavisnosti od konteksta. Naravno, postoje pitanja o kojim mogu odlučivati, a o kojima ne. Čak nekada rizikujte i posmatrajte rezultate.
- Dajte im slobodu primerenu njihovoj dobi
Postoje pitanja o kojima deca ne mogu da odlučuju. Nisu punoletni ili jednostavno nemaju sposobnost, jer ne poseduju konkretno znanje koje je potrebno. Postoje i oblasti o kojima ne mogu odlučivati ili posebne okolnosti u kojima neko drugi donosi odluke. Deca bi trebalo da razumeju i nauče kako funkcioniše porodična dinamika.
- Krajnji cilj
Najbolji način vaspitanja je stvaranje autonomije i sposobnosti za uspeh; shodno uzrastu, učeći ih da budu samostalni, kako u svom fizičkom razvoju, tako i u zadacima u kojima uče i u odlukama koje treba da donesu.
Postoji fraza “Najbolja stvar koju deca mogu učiniti je da im postanemo manje i manje neophodni”. Jer svaki put kada preuzimaju odluke na sebe, preuzimaju i život i svoju sudbinu u svoje ruke.
Priredila Aleksandra Ivković