Важне су вредности а васпитне методе прилагођавајте, јер свако дете је јединствено и другачије

17 јула, 2020

Свако дете је рођено као различито од друге деце, од бебећих дана реагују другачије, иако су их исти родитељи и родили и васпитали. Понекад родитељи мисле да је млађе дете другачије од старијег јер су и они, родитељи, другачији, јер су старији, искуснији и мудрији. или пак да имају мање снаге или стрпљења него што су имали са старијом децом. Можда кажу да је друштво у којем одраста млађе дете другачије.

Све ово може да буде тачно. Али ја одгајам близанце, различита генетика али вероватно најприближније могуће слично васпитање, и разликују се међусобно веома. И слични су, нећу да кажем да нису, али ипак једно дете савршено одреагује на једну поруку, док другом детету прија нешто сасвим друго. Једно дете много воли да се ујутру рано пробуди и завуче се код нас у кревет, док друго дете воли највише свој креветић. Једно је волело прилично вруће млеко у флашици када је било беба, а друго тек тек млако. И тако даље. Једно тражи друштво и да се често неко игра са њим, а друго много воли да само нешто испробава, комбинује, прави. Видећемо какви ће бити када мало порасту и када наше родитељске вештине буду биле на већем тесту јер сада су веома мали. Верујем да ћемо лако проналазити добре начине да приђемо свакоме од њих јер нам јасно стављају до знања шта свакоме од њих одговара и јер их од рођења посматрамо и учимо о њима од њих самих.

Шира слика су вредности

Грешка родитеља је када слепо верује у своје васпитне методе. Не треба да се држимо метода, него вредности. Вредности су оно што је важно, а не начин како ћемо их постићи. Вредности представљају ширу слику, наша уверења о томе како ваља живети, шта је потребно да дете зна и усвоји како би било срећно, које особине да изгради код себе да би умело да воли, да би знало да је вољено, да би могло да стиче добре пријатеље и одржава та пријатељства и тако даље.

Foto: Canva

А васпитне методе су конкретни начини како ми кормиларимо своје родитељство у свакодневици. Једно дете ће једна васпитна метода довести до тога да усвоји неку жељену животну вредност, док другом детету, на путу ка истој вредности, више одговара нека сасвим другачија метода.

Са свих страна стижу савети о васпитним методама као нечему што је у камен уклесано. А није. Радите са децом овако, поступајте онако. Ако ово урадите, последице ће бити те и те. Па неће, не увек и код сваког детета. Неко дете можете казнити и његово самопоуздање неће ни за трунку бити дирнуто, а неко дете тражи разговор и разговор и на много разумевања и причу реагује савршено лепо, док га казна боли и вређа.

У тим родитељским саветима предњаче они који још нису постали родитељи и који имају честито срце, али немају искуства у пракси и још нису увидели колико тога не знају, а заведени су уверљивим теоријама из књига где све звучи толико лако.

Одмах иза тих будућих родитеља су родитељи који имају једно дете, и то једно дете се понаша као дете из неког уџбеника. То њихово дете уредно спава готово од рођења читаву ноћ, једе све што му се да и не бира. Броколи и прокељ једнако радо као банану. Проговорило је и проходало на време или мало пре. У кафићу са њим његова мама седи и чита књигу док оно мирно боји бојанку. Телефон никада не тражи. И тако даље. Знате већ такве. Ти родитељи су уверени (а ко не би био на њиховом месту?) да су они заслужни за тако добро дете, па желе да дају савете другим родитељима. Они кажу да треба само да се ради то и то, никако оно и ово, и просто ко пасуљ.

Наравно, други родитељи су то све пробали са својом децом, па ништа.

На друштвеним мрежама кружи један крајње симпатичан цитат који о томе говори. Каже отприлике овако: „Ако вам је прво дете било дивно и мирно, просто савршено, немојте превише себе уздизати и хвалити због тога. То је само трик мајке природе да вас натера да родите опет. Друго дете ће бити сушта супротност од првог.“

Важно је да не испуштамо из вида вредности, оно због чега васпитавамо дете тако како га васпитавамо. А конкретни начини и поступци, па њих прилагођавајте свом детету. Посматрајте своје дете, причајте са њим, упознајте га толико да знате сваки његов трзај шта значи и своје речи и поступке прилагођавајте њему и његовом темпераменту. И не слушајте савете других мама ако вам се чине да за вас и ваше дете немају смисла.

Извор: Трудноћа и здравље

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама