ЈРЈ Мој издавач својим новим издањима жели да скрене пажњу на друштвено корисне теме, како деци, тако и родитељима. Али, не ради се ту само о темама које су важне за наше друштво, већ су значајне и за појединца. Ради се о књигама које се баве емоционалним и социјалним развојем деце како би израсла у здраве и самопоуздане личности које верују у себе, имају самопоштовања и воле себе и друге.
Међутим, крајње је време да схватимо да брига о природи јесте заправо брига о нама самима, па тако после серије терапеутских сликовница о ситуацијама које у деци изазивају одређене емоције (љутњу, тугу, страх, срећу, кривицу, разочарање, пониженост, постиђеност), долази нова књига која у фокус ставља важност бриге о нашој животној средини.
О књизи „Помозимо свету – спасимо планету“ говори директорка ове издавачке куће Јована Мајсторовић.
Сам наслов књиге „Помозимо свету – спасимо планету“ јасно упућује на то да постоји велики проблем са којим се наша планета данас суочава. У којој мери је важно да деца буду свесна тог проблема?
Никада није рано ни касно да почне да се учи о екологији. Ако децу од малих ногу почнемо да упућујемо у то колико је важно да не бацају ђубре по улици, да дрвеће служи да нам обезбеђује кисеоник, да су биљке храна и нама и многим животињама с којима делимо наш град, да аутомобили загађују ваздух, да не треба олако бацати ствари које нам не требају – она ће то усвојити као нормалан и једини прихватљив начин живота. Тако ће израсти у људе којима је у крви да воде рачуна о средини јер схватају колико је то важно за све нас. Одрасли пак мало теже мењају навике, па им је потребно више времена да освесте еколошке проблеме и промене свој однос према природи. Зато и родитељи могу свашта научити из ове књиге док је читају са својом децом.
Шта значи „еколошки освестити децу“? Да ли је то циљ коме сте тежили када сте решили да издате ову књигу?
Наш кључни циљ је боље разумевање човека и природе. Односно, да човек боље разуме природу, јер нам је природа већ све дала и на нама је да то чувамо са великом захвалношћу. Ми резервну планету немамо, она је наш једини дом. Ако вам се сруши кров са куће, ви ћете га поправити, зар не? Претходно ћете водити рачуна да тај кров траје што дуже, јер не можете живети у кући без крова. Ми морамо водити рачуна о планети јер је она наш једини дом!
После нас ће остати наша деца, па какву им то планету остављамо?
Зар ћемо им оставити загађен ваздух који им може скратити животни век, зар ће се купати у прљавим морима по којима пливају пластичне флаше?
Зар ће о белом медведу учити као о животињи која је некада постојала? На деци свет остаје и зато их морамо на време научити да брину о средини и пробудити емпатију према природи у њима.
У овој књизи деца ће научити зашто је дрвеће корисно, које све животиње живе у градовима иако их ми не примећујемо и како нам помажу, шта све загађује живот у граду и многе друге корисне информације. Има ли неких ствари којe би им нарочито скренулe пажњу?
Тачно је да све те информације деца могу наћи у књизи. Занимљивим текстом који се и римује, аутор је покушао да им објасни с ким све делимо наш град, где је место сваког од нас ту, и како уопште функционише еко-систем. Основни корак је да постану свесна света око себе.
Међутим, деци ће (а и одраслима) можда бити интересантне статистичке чињенице о томе да на пример један човек просечно потроши 50 литара воде сваког дана, да је за производњу само једног килограма папира потребно око 1000 литара воде, што ће довести до великог смањења количине пијаће воде у свету и смањења броја шума. Решење је да користимо што мање папира, да не пунимо каду сваки дан већ да радије одаберемо кратко туширање, да укључујемо веш-машину тек када је скроз пуна и слично. Ми не размишљамо о томе колико су природни ресурси ограничени, па их ми својим лошим навикама још више смањујемо и то је проблем у целом свету, не само код нас.
Шта родитељи могу да ураде како би код своје деце подстакли емпатију према природи?
Треба да их уче здравим навикама: да заврну славину док перу зубе како вода не би узалуд отицала; да не бацају папир док га скроз не искористе; да не користе пластичне сламчице већ да се забаве и направе картонске ако су им баш потребне; да на тањир ставе онолико хране колико могу да поједу, да је не би бацали и тако стварали још више смећа; да им није потребна баш свака играчка коју пожеле или превише гардеробе… Стицањем здравих навика код деце треба да се позабаве и сви васпитно-образовни радници, јер деца већи део дана проводе с њима.
Шта може бити посебно занимљиво деци од 7 до 10 година што би их подстакло да се еколошки активирају?
Најзанимљивији део књиге „Помозимо свету – спасимо планету“ јесте онај који говори о томе шта деца све могу да ураде да би помогла животној средини, а да се у исто време забаве на креативан начин. На пример, зашто они не би организовали „сајам мењаже“, где ће свако да донесе непотребне ствари које ће мењати с неким другим, уместо да их бацају и стално купују нове? Врло забавно може бити и такмичење у чишћењу неког парка, улице, кеја: деца могу да се поделе у тимове, нпр. „пластиканери“ – они који ће скупљати само пластику, „стакленци“ – они који скупљају стакло, па на крају прогласе победника коме ће наменити неку награду. Ту има и доста ствари које деца могу да раде са својим родитељима или васпитачима: на пример, да направе компост (ђубрење и храњење земље органским материјама), да осликају стаклене флаше и направе од њих вазе за цвеће, од старе гардеробе направе крпене лутке, од пластичних флаша хранилице за птице… Бити друштвено користан је врло забавно и ми се надамо да ће ова књига изродити много ЕКО-ХЕРОЈА.