Две трећине испитаних ученица и половина испитаних ученика средњих стручних школа доживели су неки облик сексуалног узнемиравања у школи, током праксе или учења кроз рад, показало је анкетирање Аутономног женског центра и партнерских организација.
Иако су неки појавни облици сексуалног узнемиравања ретки, не постоји ни један облик са листе понуђених вербалних, невербалних, физичких и дигиталних радњи да се није десио нити једној младој особи, а међу починиоцима се налазе и одрасле особе и вршњаци/ вршњакиње.
Без обзира на то што су млади кроз ово истраживање неретко пријављивали да су доживели сексуално узнемиравање, мали проценат анкетираних наставника, наставница и школског особља има непосредна или посредна сазнања о искуству сексуалног узнемиравања којем су у школском или радном окружењу били изложени њихови ученици и ученице. Ово потврђују и млади, с обзиром на то да се тек 5,2% њих са овим искуством обратило наставном особљу, а 4,7% стручним службама у школи.
Највећи број њих (више од 70%) наводи да највише поверења за разговор и подршку имају у своје другарице и другове, а забрињава проценат оних који су навели да ни са ким нису разговарали о својим искуствима сексуалног узнемиравања у школском окружењу (готово петина).
Половина наставног особља сматра да има само делимично или нема довољно знања како помоћи у конкретним ситуацијама, нарочито када су у питању одрасли починиоци сексуалног узнемиравања.
Када је реч о ставовима младих и наставног особља, они указују на сложену и амбивалентну слику. С једне стране, млади сматрају да умеју да препознају сексуално узнемиравање, док се с друге стране уочава присуство ставова којима се релативизује одговорност починилаца и пребацује одговорност на жртве. Примера ради, сваки други средњошколац и свака трећа средњошколка сматрају да ученица/ученик може сексуално „изазвати” наставника, инструктора, послодавца или другу одраслу особу својим облачењем или понашањем, док свака друга млада особа, без обзира на пол, сматра да је девојка одговорна ако својевољно пошаље своју интимну фотографију или видео запис некоме, а тај неко проследи тај садржај другима или га објави јавно.
Ови налази указују на суштинско неразумевање појмова моћи и одговорности, дубоко укорењене мизогине ставове и стереотипне погледе младих о „типичним” жртвама и починиоцима. Овакви ставови су, посматрајући целину, тек незнатно ређи код девојака у односу на момке.
И код наставног особља трећина испитаних верује да ученице/ученици својим облачењем могу сексуално да изазову старије особе (наставнике, инструкторе или послодавце), док четвртина верује да мушкарци и момци понекад имају сексуалне нагоне које не могу да обуздају.
Ученице и ученици јасно изражавају отвореност и потребу да им се одрасли у школском контексту више обраћају на ове теме — да се организују различита предавања и радионице, као и други облици разговора који би допринели изградњи поверења, превенцији и заштити. Истовремено, они отворено изражавају потребу да се одрасли јасно одреде у погледу нулте толеранције према насиљу — да се младима више верује, да сами одрасли пролазе кроз обуке, те да починиоци сносе санкције за своје понашање. То би морало да подразумева и јасне, доступне и доследно примењиване механизме заштите, као и одрасле који су обучени, доступни и спремни да реагују на начин који гради поверење.
Истовремено, охрабрује податак да већина (две трећине) наставног особља сматра да је њихова улога да у оквиру рада са ученицама и ученицима одговоре на проблем сексуалног узнемиравања које потиче од одраслих у школи, на стручној пракси и током учења кроз рад код послодавца. Они ће у наредном периоду иницирати низ практичних акција у својим школама.
Податке из истраживања посебно је важно сагледавати у контексту средњих стручних школа које похађа око 166.000 младих. Њихови ученици више времена проводе ван школских установа, где долазе у контакт са одраслим особама које нису нужно упознате са обавезама очувања безбедности деце. Ово је посебно случај када је реч о учењу кроз рад у оквиру система дуалног образовања, где млади до 60% школског времена проводе ван школа, код послодаваца, у реалним радним условима.
У целини, подаци, као и интересовање младих и наставног особља за учешће у едукативним и превентивним активностима, указују на потребу за повећањем информисаности ученица и ученика, као и наставног особља и послодаваца о ризицима и заштити од сексуалног узнемиравања.
Истраживање је спроведено у оквиру пројекта „Безбедна – Средње стручно образовање без сексуалног узнемиравања“ који подржава Европска унија, а у коме, поред Аутономног женског центра, учествују и Женски центар Ужице, Алтернативни центар за девојке из Крушевца, РОЗА – Удружење за радна права жена из Зрењанина и Удружење Кокоро из Бора