Ima tome već devet godina. Ali je priča koja se ne zaboravlja. Te 2012. održavala se trka u Španiji, u Navari. Među takmičarima bili su Ivan Fernandez i Abel Mutai. Ovaj prvi pokazao je sportsko srce kakvo se danas retko viđa i postavio lestvicu sportskog ponašanja veoma visoko. Teško da će ga ijedan sportista nadmašiti u skorije vreme.
Ivan Fernandez bio je trkač na duge staze iz Španije, a Abel Mutai kenijski atletičar koji je vodio u trci. Ivan ga je pratio u stopu, ali nikako nije uspevao da ga prestigne. Kad je stigao gotovo do samog finiša, Kenijac je počeo da usporava. Kako nije govorio španski, izgledalo je kao da su ga zbunili znakovi i da je mislio da je već prešao liniju finiša. Ivan je video to, shvatio šta se desilo i zašto je Abel usporio. I umesto da iskoristi priliku, samo protrči pored njega i uzme zlato, on je Abela povukao preko cilja, a sam je prošao sekund kasnije.
I samo u tih dve-tri sekunde, Ivan je pokazao kakav je istinski džentlmen i sportista. A pre svega – čovek.
Kada su ga posle trke pitali zašto je povukao Abela preko linije finiša, Ivan je odgovorio:
“On je bio pobednik. Pravi pobednik. Stvorio je toliki razmak između nas da ja ne bih mogao da mu se približim osim ako bi napravio neku grešku. Čim sam video da usporava, znao sam da nije razumeo. I znao sam da neću samo projuriti pored njega.“
“Moj san je da, jednog dana, živimo u zajednici gde ćemo jedni drugima pomagati i pokazivati ljubaznost.“- rekao je Ivan.
A kad je novinar nastavio da ga pritiska pitanjima o tome zašto jednostavno nije iskoristio priliku za pobedu koja mu je bila „ispred nosa“, Ivan je odgovorio: “Ali, šta bi bila cena moje pobede? Koliko bi ta medalja zaista sijala? I šta bi moja majka mislila o meni?”
Running Magazine svrstao je ovu trku i Fernandezov potez među najsnažnije sportske momente u atletici ikad.
Iz ove priče o Abelu i Ivanu možemo svi da naučimo. Svet bi bio milion puta lepše mesto kada bismo svi, svakog dana, vežbali da činimo ovakve stvari u svom životu. NE mora to biti neki veliki sportski događaj. Rasizam i mržnja lako bi bili istrebljeni, samo ako bismo češće davali šansu lepom vaspitanju, razumevanju i ljudskosti.
Svako želi da pobedi. Ali, ponekad, postoje važnije stvari od toga da vas nazovu pobednikom.