Болно и освешћујуће искуство једног свог пацијента објавио је психотерапеут доктор Владимир Ђуровић на свом инстаграм профилу. Сигурни смо да ће натерати многе родитеље да на тренутак застану.
„Докторе… Кад бисте ви знали колико су мене до лудила доводиле те његове гомилице чарапа које је остављао свуда по кући, где год се изује! И колико сам се само пута издрао на њега да их моментално склони у корпу за веш! А сада, док је у болници, обилазим око њих као око неких храмова… Станем. Погледам их. Заплачем. Па се насмешим као неки лудак… И обузму ме одједанпут нека мила радост, туга и несносно недостајање…
Све помешано. Ако све буде добро и ако икад изађе из Тиршове, а хоће, знам да хоће (крсти се ужурбано), побацаћу, мајке ми, све полице за чарапе које имамо! У нашој се кући се више ниједна никада неће сложити! Немамо ми више времена за глупости.“
Психотерапија. Блиставо и страшно занимање. Потресно и исцељујуће.
Психотерапеути по статистикама не живе претерано дуго.
Али макар сваки дан имају врло упечатљиве подсетнике на то шта је у животу најважније.
На шта време треба трошити.
И како у ствари и треба живети.













Напишите одговор