Када школско звоно „одјави“ последњи час многим клинцима активности тек почињу. По данима се смењују часови енглеског, гитаре, фудбала, балета, а викенд је резервисан за пливање. Јелена Холцер, психолог каже за портал „Супер жена“ да родитељи треба да схвате да је важније од било какве активности да са својим дететом проведете квалитетно време. Осмех, додир и топла реч се подразумевају.
Некада се живот претвори само у рад и обавезе, а веома је важно да наше време, као и време наше деце буде „прошарано“ слободним активностима, када ћемо се бесциљно одмарати, излежавати.
Међутим, нису ретки и све су чешћи случајеви када родитељи са свог посла трче, јуре на други – да буду возач свом детету. Да ли из претеране личне амбиције, помодарства или јер им је лакше тако, тек родитељи често претерују.
Јелена Холцер, психолог и власник „Школе за родитеље“, објашњава да постоји неколико разлога за овакве ситуације.
„Не оптерећујте дете амбицијама из свог детињства. Свако дете има своја сопствена интересовања, потребе, жеље и обавезу да се прилагоди свом сопственом а не вашем времену. Уздржите се да га претерано оптерећујете ван школе, јер школа, сама по себи, за већину деце, већ представља терет. Такође, немојте дете да уписујете нигде пре пет и по година“, објашњава наша саговорница.
Претерано амбициозни родитељи
Последњих година веома често можемо чути термин „хиперактивно дете“, док се о хиперактивним родитељима ретко говори. Они имају тешкоћа да прате ритам свог детета и да препознају његова права интересовања, „гуше“ дете својом амбициозношћу, а њихова очекивања превазилазе могућности тренутног дететовог узраста. Претерано амбициозни родитељи који инсистирају да њихово дете похађа већи број ваншколских активности, чине више грешака истовремено: замарају дете, смањују могућност заједнички проведеног времена, што утиче и на целокупни њихов однос а неретко, своју улогу родитеља претварају несвесно у улогу таксисте. Одвозећи дете са једне на другу ваншколску активност, ови родитељи верују да је то највише што могу да учиине за своје дете, иако би, можда, дете изабрало да седи у кући и читају књигу или заједно гледају цртани филм.
„Дете тражи…“
Родитељи који су претерано захтевни обично нису свесни своје амбициозности. Њихов уобичајени изговор је да они то не би радили, него „дете тражи…“. Међутим, дете у предшколском узрасту тражи оно што мисли да ће задовољити његове родитеље.
„Дете има егоцентрично мишљење и посвећено је томе да задовољи очекивања управо оних особа које су у том тренутку његовог живота, од врховног значаја. Понекад пристају из страха од казне, понекад зато што мисле да ће тако они допринети хармонији у родитељском дому, понекад зато што мисле да је ‘бити добар’ једини пут да му родитељи покажу да је прихваћено. Јасно, повлађивање родитељима има и својих предности: ова деца лакше прихватају нове ауторитете, учитељицу, на пример. Брже успоставе осећање обавезе јер имају мање времена за играње. Чињеница је да је број деце која искрено желе, траже и постижу бројне активности веома мали“, каже наша саговорница.
Спорт
У раном узрасту, до треће године, за свако дете је важно што више физичке активности. Како буде расло, његови капацитети ће расти. Велике предности спорта су успостављање здравих навика, здравог такмичарског духа, прихватање ауторитета тренера, добра физичка кондиција, усправно држање, боравак на отвореном простору…
Колико активности?
Иако наши родитељи чврсто верују у изреку: „Једно, ко ниједно“ управо је једна активност (вртић или школа се не рачунају) детету сасвим довољна. Уколико она подразумева обавезу долажења и похађања два пута недељно по један сат – свака наредна активност је само додатно оптерећење.
„Активности бирате дете и ви, заједно. Можда нећете моћи да приуштити свом детету јахање или једрење, ма колико оно то желело, али заједнички избор и не подразумева да испуњавате дететове жеље већ да се заједно договорите“, препоручује искусан и предавач и наводи да пажљиво треба ослушкивати дете, простор и време око њега.
Избор: Супер жена