Školska godina kojoj se bliži kraj bila je samo na izgled regularna: suspenzije nastavnika, protesti, smene nepodobnih direktora, vršnjačko nasilje, i mnoga otvorena pitanja ostala su i bez odgovora, ali i bez rešenja. Posao nastavnika bira sve manje mladih. Dok suštinske reforme ostaju u najavi, znamo da se uvode nacionalni udžbenici i neki novi pravilnici. Pred đacima je, na kraju, uvek test znanja: pred nastavnicima borba za profesiju, a pred roditeljima dilema kome da veruju. A pred državom je mnogo teži ispit: ispit zrelosti i pitanja: ima li razvoja kritičkog mišljenja tamo gde se drugačije mišljenje kažnjava, i kakvo obrazovanje, ali i kakvu budućnost gradimo.
U Beogradu je održan sastanak roditelja i predstavnika nastavnika Jovine gimnazije sa ministrom prosvete. Roditelji i nastavnici su, nakon višemesečne krize u jednoj od najuglednijih gimnazija u Novom Sadu, došli ispred resornog ministarstva kako bi izneli svoje zahteve i upozorili na, kako navode, vanredno stanje u školi koje traje duže od godinu i po dana.
Kako su naveli roditelji nakon sastanka, ministar ih je saslušao i bio je, kako kažu, iznenađen onim što je čuo. Najavljeno je da će o situaciji razgovarati i sa premijerom, uz napomenu da „nije sve na njemu“ i da je potrebno uključiti i pokrajinskog sekretara.
Prvi i ključni zahtev roditelja je smena direktora Jovine gimnazije, koga smatraju odgovornim za stanje u školi. Oni poručuju da ne pristaju na, kako navode, urušavanje ugleda jedne od najznačajnijih obrazovnih institucija u Srbiji.
Dimitrijević: U kom univerzumu ministar stoji naspram ljudi iz svog resora
Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija ocenila je da ne očekuje nikakve konkretne promene nakon sastanka roditelja i nastavnika Jovine gimnazije sa ministrom prosvete, navodeći da je, kako kaže, do sada izostala spremnost nadležnih da pokažu interesovanje za stanje u obrazovnom sistemu.
„Ne očekujem ništa. Nažalost. Volela bih da mogu da očekujem da su do sada, bilo ko ko je odgovoran za prosvetu, pre svega ministar Dejan Vuk Stanković i ljudi oko njega u Ministarstvu, pokazali jednim gestom da im je važno kako izgleda obrazovni sistem u Srbiji. Oni to nisu učinili“, izjavila je Dimitrijević.
Ona je ocenila da su, kako tvrdi, prosvetni radnici u prethodnom periodu uglavnom bili sankcionisani zbog svojih stavova i reakcija.
„Do sada, za vakta gospodina Stankovića, prosvetni radnici samo bivaju kažnjavani. To je najvažnije – da budemo kažnjeni jer smo bili neposlušni, jer smo sebi dozvolili da kažemo da nam se nešto ne dopada, jer smo se pobunili i stali uz ili ispred naših učenika koji su ušli u bojkot nastave. I sada i dalje trpimo posledice toga jer smo naljutili ‘velikog šefa’. Očigledno je da osećamo veliku neslobodu, tako da ja zapravo ovde ne očekujem ništa“, navela je Dimitrijević.
Govoreći o sastanku sa ministrom, rekla je da su roditelji preneli utisak da je ministar bio iznenađen dubinom problema u Jovinoj gimnaziji, ali je ocenila da takve tvrdnje ne odgovaraju realnosti.
„Imam utisak da vrapci na granama znaju koliki je problem u Jovinoj gimnaziji, ne od juče, nego godinama unazad, od 2022. godine. Zato mislim da ministar vrlo dobro zna kakva je situacija“, rekla je ona.
Ona je dodala da ministar ima obavezu da razgovara sa predstavnicima škola koje su u problemu, kao i da bi Ministarstvo trebalo da bude partner obrazovnim ustanovama, a ne suprotstavljena strana.
„U kom univerzumu ministar stoji naspram ljudi iz svog resora? Mi treba da budemo tim, kao što smo mi tim sa učenicima i roditeljima“, istakla je Dimitrijević.
Prema njenim rečima, u obrazovnom sistemu stvorena je atmosfera „tihog konflikta“ između uprava škola, zaposlenih i Ministarstva, pri čemu se, kako tvrdi, menjaju i odnosi roditelja prema nastavnicima.
„Stvorena je atmosfera tihog rata. Roditelji su sada na strani zaposlenih, ranije je bilo drugačije, a uprave škola vrlo poslušno sprovode odluke Ministarstva“, zaključila je ona.
Cvetković: Roditelji Pete gimnazije tražili sastanak sa Ministarstvom, odgovor nisu dobili
Advokat i zastupnik roditelja Pete beogradske gimnazije Goran Cvetković izjavio je da su roditelji ove škole još u oktobru zatražili sastanak sa predstavnicima Ministarstva prosvete, ali da na taj zahtev nikada nisu dobili odgovor.
Prema njegovim rečima, povod za obraćanje Ministarstvu bilo je, kako tvrdi, višemesečno kršenje zakona i procedura u školi.
„Mislim da je Jovina gimnazija imala neki sastanak, ali se ne sećam da li je to bilo sa ministrom ili sa nekim iz kabineta ministra, ali znam da su tada komentarisali da nas nisu primili. Mi smo tražili sastanak zato što smo se suočili sa, kako tvrdimo, potpunim bezakonjem i direktorom koga, prema našem stavu, ne obavezuje nijedan zakon ni propis. Želeli smo da ukažemo da zakon mora da važi za sve za Danku Nešović, za mene, za nastavnike. Roditelji su od početka kao centralno pitanje postavili pitanje poštovanja zakona, jer se, kako smatramo, u Petoj, kao i u Jovinoj gimnaziji, on uopšte ne poštuje“, rekao je.
On je naveo da je Peta gimnazija školsku godinu započela bez usvojenog godišnjeg plana rada, iako su, kako ističe, sve škole u obavezi da taj dokument usvoje do 15. septembra.
Cvetković je dodao da određenom broju nastavnika nisu produženi ugovori o radu po isteku ugovora na određeno vreme, uz obrazloženje da više nisu potrebni, dok su ubrzo nakon toga angažovani novi nastavnici.
„Posle nekoliko dana angažovani su novi nastavnici koji, po našem mišljenju, ne zadovoljavaju potrebne kriterijume“, rekao je.
Prema njegovim tvrdnjama, u školi su potom usledile i suspenzije zaposlenih, dok Savet roditelja nije bio formiran.
„Jednostavno, ne postoji nijedan propis koji, prema našem stavu, Danka Nešović nije prekršila. Zato smo postavili pitanje poštovanja zakona, jer smatramo da je to osnov ne samo za Petu gimnaziju, već i za svako društvo“, rekao je Cvetković.
Drljača: Škola je dobar pokazatelj stanja u društvu
Nastavnik istorije Ivan Drljača ocenio je da stanje u obrazovanju predstavlja pokazatelj ukupnog stanja u društvu i upozorio da je neophodno obezbediti stabilan i funkcionalan obrazovni sistem ukoliko država želi da odgovori na buduće izazove.
„Ako želite društvo koje teži napretku i koje može da odgovori izazovima vremena, potrebno vam je obrazovanje koje je stabilno i sposobno da prati promene“, rekao je Drljača.
Govoreći o značaju obrazovanja kroz istorijsku perspektivu, on je podsetio da su ustanici tokom Prvog srpskog ustanka, ubrzo nakon oslobađanja Beograda, osnovali Veliku školu.
„To su uradili ljudi koji su bili polupismeni, koji su jedva znali da se potpišu i čije je obrazovanje uglavnom bilo ograničeno na ono što im je bilo potrebno za trgovinu i svakodnevni život. Ali upravo su ti ljudi, dok su stvarali državu, razumeli da je za njenu izgradnju ključno stvaranje škole i prosvetnog sistema, jer su znali da je obrazovanje temelj budućnosti svake države“, naveo je Drljača.
On je ukazao da pojedine obrazovne ustanove u Srbiji imaju tradiciju dužu od same moderne srpske države, navodeći kao primere gimnazije u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima i Kragujevcu.
„Nalazimo se u veoma zanimljivoj situaciji da je naša država, u novovekovnom smislu, mlađa od nekih škola. To dovoljno govori o tome koliko su naši preci bili svesni značaja obrazovanja. Iako mnogi od njih nisu imali priliku da se formalno školuju, razumeli su koliko je škola važna i kakvu ulogu ima u razvoju društva i države“, rekao je on.
Drljača smatra da odnos prema takvim ustanovama otvara pitanje odnosa države prema budućim generacijama.
”Ako imate školu koja je stara 100, 200 godina i onda se odnosite na takav način prema toj školi, onda mi jednostavno možemo da postavimo pitanje kakav je to odnos i prema budućnosti i prema tim mlađim generacijama koji idu u tu školu u smislu da su oni zapravo nešto što ljudi koji sutra treba da vode ovu državu“, istakao je on.
On je ocenio da problemi u funkcionisanju škola prevazilaze same obrazovne ustanove i odražavaju šire društvene okolnosti.
„Sve to predstavlja svojevrsni lakmus papir koji pokazuje da stvari nisu dobre ne samo u školi, već i u društvu u celini. Škola je dobar pokazatelj stanja u društvu. Prosveta nije izolovan sistem i ne može da funkcioniše odvojeno od društva. Ona vrlo jasno ukazuje na nesređenost na nivou čitavog društva“, zaključio je on.
Izvor: Insajder