Анђелка Петровић, једна од 35 наставника позваних на конференцију Нобеловог комитета: „Наставник мора стално да се усавршава, ако жели да му буде пријатно у учионици“

Професорка српског језика и књижевности у математичкој гимназији, Анђелка Петровић, одабрана је да међу 35 наставника и наставница из целог свега учествује у конференцији коју организује Нобелов комитет.

Иако је током каријере освојила велики број признања и награда, проф. Петровић увек истиче да је рад са ђацима оно што је највише испуњава, а да је најпоноснијом чини то што важи за једну од омиљених професорки.

– Десила се заправо невероватна ствар. Ја сам била са ђацима на екскурзији и у тренутку када се ми налазимо испред цркве Санта Мариа де ла Салуте која је нама много важна због онога што учимо у школи, и док се ја нервирам што је црква и даље под скелама и не може да се слика, у том нервирању мом је стигао мејл и ја просто нисам могла да верујем шта сам прочитала. Тако да, било је доста узбудљиво и морам признати неочекивано, јер бити један од 35 наставника из целог света стварно није мала ствар – прича Анђелка за Блиц ТВ.

Како каже, идеја је да знање које прикупи на конференцијама и семинарима широм света пренесе својим колегама у Србији, а то углавном ради путем друштвених мрежа и подкаста. Све је почело када је 4 месеца током пандемије ковида предавала српски свим ученицима у Србији.

– Тај контакт са јавношћу ме је уверио да ја то изгледа умем добро да радим и онда је одмах након тога почело. Прво сам направила Јутјуб канал, а онда и Инстаграм профил, јер 21. век, ви ако не постојите онлајн, ви заправо не постојите. То је оно што чини ми се огроман број наставника не жели да прихвати као реалност. Ја разумем да није свима пријатно да се на тај начин излажу, али то је живот који ми живимо данас – каже Анђелка.

„Наставник је дужан да се стално усавршава“

Професорка Анђелка Петровић каже да са младим људима није тешко радити, али да је комуникација са њиховим родитељима често највећи изазов.

– То је један посао пун љубави, динамике, енергије и ја немам неки нарочит проблем да их мотивишем да учествују на мојим часовима, зато што сам силно време потрошила на разумевање, учење о дечјој психологији, комуникацији, савременом мајндсету и сл. Тако да наставник је дужан, чини ми се да се стално усавршава уколико жели да му буде пријатно у учионици са децом. Што се тиче родитеља, то је скроз други ниво приче – каже Анђелка Петровић, професорка српског језика и књижевности у математичкој Гимназији.

Извор: Блиц