Anomalije roditeljske ljubavi

novembar 7, 2015

Formirajte u detetu samostalnost
poro
Kako već rekosmo, za adolescentni uzrast je prirodna pojava suprotstavljanja roditeljskoj volji. Događa se da u traganju za samostalnošću adolescent čak odluči da nekuda ode. Ali kada presahnu duševne snage, on se vraća roditeljima da bi dobio podršku, da bi dobio neophodnu roditeljsku ljubav. Mudar roditelj će uvek oceniti pokušaj deteta da postane odrastao čovek, samostalan i nezavisan.
Sećam se jednog klasičnog slučaja iz prakse psihološkog konsultovanja.
Kod jednog poznatog porodičnog terapeuta došao je jedan veliki bankar i doveo svoju kćerku.
– Ona me ne sluša. Tvrdoglava je, učinite nešto – izjavio je on.
Konsultant je, napravivši malu pauzu, odgovorila:
– Znam vas kao poznatog preduzimača u našem gradu. Vi imate u vlasništvu nekoliko fabrika, veliki broj nekretnina. Pa vi ste postigli sve to sami. Nisu vam to ostavili u nasledstvo, niste imali oca koji bi vam ostavio veliku sumu novca.
– Da, sve sam postigao sam! Počeo sam od nule.
– Da li ste bili uporni u postizanju svog cilja?
– O, da, radio sam kao vo.
– Pa zašto vam se onda ne sviđa što je vaša kćerka nasledila te vaše osobine?
– … Da, zaista. Hvala, idemo.
Šta se dogodilo posle ovog malog dijaloga? Da li se promenila situacija ili ponašanje kćerke? Ne. Jednostavno je doktor pomogao ocu da preosmisli svoj odnos i da shvati u čemu je u odnosu prema svojoj kćerci bio preterano sitničav i nepravedan. Psihoterapeut nije promenio ponašanje kćerke, već je korigovao pravilan odnos oca prema karakteru devojčice. Njeno ponašanje je u njegovim očima steklo nove crte: “tvrdoglavost” se pretvorila u “upornost”.
Zaista, deca mnogo toga nasleđuju od svojih roditelja. Sveti Filaret Moskovski kaže: “Oni koji žele da imaju dostojnu decu razumno će postupiti ako prethodno same sebe učine dostojnim roditeljima”. Ako hoćemo da naša deca izrastu u dobre ljude pune ljubavi, ljude sa osećanjem vlastitog dostojanstva, moramo se odnositi prema njima s dobrotom i ljubavlju. Ali pri tome ih ne smemo stavljati u zavisnost od nas, roditelja, inače nikada neće postati samostalna, neće naučiti da akumuliraju u sebi duševne snage.

Osećanje sigurnosti (u sebe, u ispravnost svojih odluka), osećanje sopstvenog dostojanstva neophodno je svakom čoveku i može se formirati na različite načine: oslanjajući se na autoritet roditelja ili na autoritet vršnjaka.

A ako roditelji zaista “nemaju kada”? Večno zauzeti roditelji koji nekuda jurite, letite i žurite! Stanite, osvestite se, otreznite se… Neke majke su iz porodice otišle u crkvu, otputovale na beskrajna putovanja po svetim mestima. Ali gde su vaša deca, ona koja predstavljaju vaš zadatak od Gospoda, zadatak broj jedan? Ispostavlja se da već odavno nisu pored vas. Gordost, egoizam, ravnodušnost, bekstvo od roditeljske odgovornosti posejali su razdor među pokolenjima. Izgubljeno detinjstvo je izgubljeno pokolenje, napušteno pokolenje. Ono će kucati na vaša vrata. Ne prstom. Nogom. Ne samo kucati, razvaliće vrata zajedno s dovratkom i šarkama. I ne vredi njih kriviti. Jednostavno nekada nisu imala dovoljno ljubavi, saosećanja, pažnje, poštovanja, interesovanja. Nekada su roditelji bili suviše obuzeti sobom – svojim poslom, svojim obrazovanjem, svojim religioznim životom.
Doći će vreme i deca će za ravnodušnost očeva i majki u starosti ovima platiti istom monetom. “Makar sav naš život bio srećan, bićemo strogo kažnjeni ako ne marimo za spasenje dece. Deca nisu slučajni dobitak, mi odgovaramo za njihovo spasenje” – govori sv. Jovan Zlatoust. I dalje kod istoga čitamo: “Ne možemo prevariti Boga Koji ispituje srca, sve razotkriva i stavlja na nas odgovornost za spasenje dece”.
Naš odnos prema deci će nam se kao bumerang vratiti u starosti. Takav je duhovni zakon: “Što čovek poseje, ono će i požnjeti ” (Gal. 6,7). Ako poseješ nesrećno detinjstvo, požnjećeš usamljenu starost.

Nit odnosa s detetom roditelj mora da održava svaki dan i što je moguće češće da proverava nije li se ona prekinula. Sve dok god postoji duševna podrška, postoji i veza između roditelja i dece. Jer kada se duša deteta pustoši, ono traži roditeljsku ljubav, što znači da je odnose između njega i roditelja daleko lakše uspostavljati. Mnogi roditelji ne razumeju koliko je važna za njihovo dete mogućnost da dobiju od njih duševnu podršku.
Jedan mudri pedagog upotrebljava tim povodom veoma živopisnu metaforu. “Dete je slično papirnatom zmaju – ono čezne za slobodnim letenjem i zajedno s tim potreban mu je jak konopac. Papirnati zmaj nije stvoren za kuću, za boravak pod sigurnom zaštitom njenih zidova. Iako je rastanak težak, Bog je poverio roditeljima da pripreme “papirnatog zmaja” za let. Kada krhka konstrukcija počinje da se otima iz ruku, nemojte se mučiti zbog promene vetra. “.

Kada u detetu počne da se ispoljava težnja prema nezavisnosti, roditelje ponekad to toliko pogađa, da počinju da se ljute, gneve i negoduju. Ovakva burna, negativna reakcija (naročito ako se više puta ponavlja) dovodi do toga da detetu postaje sve teže, a ponekad i potpuno nemoguće da dođe kod roditelja da bi dobilo duševnu podršku. Veza među njima se raskida i dete počinje da traži podršku na drugim mestima, najčešće kod svojih vršnjaka. Kako se to može završiti? Dete potpada pod uticaj vršnjaka, verskih sekti ili neljudi koji odvlače neiskusnu decu na kriminalni put.
Težnja deteta prema nezavisnosti je normalna i zdrava potreba. Ako se ona, s vašeg stanovišta, izražava u neprihvatljivim oblicima, ne reagujte na to suviše emocionalno. Naravno, ne treba zatvarati oči pred lošim ponašanjem. Treba da izražavate svoja osećanja i odnos pošteno, ali na odgovarajući način, bez suvišnog nerviranja, vike, agresija i uvreda. Stavite se na mesto vašeg deteta. Ako neko suviše burno reaguje na vaše ponašanje, praskajući od besa, šta ćete osećati prema takvom čoveku? Počećete manje da ga poštujete, naročito ako se takva njegova reakcija bude često ponavljala. Isto tako i adolescent: on to manje poštuje svoje roditelje, što ih češće vidi kako su izgubili samokontrolu. Zato se čovek mora truditi da bude strpljiv, u kakvom god obliku izražavalo vaše dete svoju nezavisnost i težnju prema slobodi.
 
Izvor: svetosavlje.org

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama